У Мурину су данас, на 25-годишњицу НАТО бомбардовања, у којем је погинуло шест особа, међу којима троје дјеце, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служили помен.
Претходно је Владика Методије у цркви Свете Петке служио Литургију пређеосвећених дарова.
Владика Методије је након помена казао да су разарања демонског посланства 1999. оставила за собом патњу и гробове.
„Дјечије гробове. Некада велика Европа апостола Петра узела је на себе службу непоменику поништавајући властите хришћанске коријене из којих је расла и цвјетала, па је велика европска култура престала да буде велика одлучивши да убија дјецу. Може ли се ниже пасти и пропасти“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Запитао је који су то послови, интереси, знања и убјеђења који их наводе на такав чин и у име чега.
„Стратешки интереси самодовољног и самозадовољног такозваног цивилизованог свијета изван чијих граница живе неки, за њих небитни људи, мртви опљачкани експонати, они који морају да буду сиромашни и безимени да би они били богати и углађени. Охоли иродски свијет и сви сљедбеници Иродовог посрнућа.Морају знати да је иза тих граница и изван њихових граница живи Бог, исти онај кога су њихови преци, чији су духовни насљедници без душе, тражили по Јудеји како би спријечили губитак престола и задржали власт. Баш као и оне 1999. и као и данас“, рекао је он.
Владика Методије је казао да Христа нијесу нашли у колијевци, али да су у помахниталој мржњи тада поклали 40 хиљада витлејемске дјеце.
„Никада га не могу ни пронаћи јер је то изван њихових моћи – у томе је сва несрећа. Бог живих није њихов Бог“, поручио је Владика.
Упозорио је да је покољ невиних, нажалост, постао манир тзв. цивилизованог свијета.
„Погажена су сва света начела западне цивилизације: споразуми, договори, правне норме и принципи којима је Западна Европа стотину година мамила аутошовинисте незападног свијета. И истакла су се нова начела, још светија. Зову се: бруто домаћи производ и профит. Сваки Јуда тражи и нађе крвну њиву. Ништа сем зла, коме су се предали, коме служе није разлог мржње према другоме“, рекао је Владика Методије.
Не заборавимо никога, поручио је он, јер Бог неће ништа заборавити.
„А, као у причи о богаташу и убогом Лазару, чије име значи Бог ми је помоћ, нико неће моћи накнадно да кога увјери. Биће све доцкан. Сурови и изопчени свијете, двије дјевојчице су биле у продавници – Јулија Брудар и Оливера Максимовић. Покушале су побјећи када је пала прва бомба, али је убрзо са НАТО виона послата и друга која је погодила мост. Двије дјевојчице од десет и једанаест година и тринаестогодишњи дјечак Мирослав Кнежевић лежали су мртви под гомилом цигли“, подсјетио је он.
Владика Методијеје рекао да је безљудица увијек узрод сваког јада и страдања људскога.
Рекао је да су блаженопочивши Митрополит Амфилохије и садашњи Митрополит Јоаникије увијек били уз свој народ и лијечили његове ране у овом мјесту.
„А данас је први пут и држава Црна Гора дошла на мјесто гдје су побијена њена дјеца. Пуних двадесет и пет година држава Црна Гора понашала се као они који су побили њену дјецу. Браћо и сесте, није највећи гријех красти новац већ красти памћење. Покрасти памћење на своју убијену дјецу – то је стравичан злочин и показатељ страшног стања и духа упорног самопорицања у коме је таворила ова земља“, казао је Владика Методије и поручио да нам остаје само да будемо људи, јер ћемо само тако овој дјеци и овим људима бити браћа.
„И само тако ћемо са овим гробовима устати Христу у сусрет и у вјечности се грлити љубављу непресушном и бескрајном. Будимо људи, браћо и сестре, увијек и по сваку цијену, као што је говорио Патријарх Павле. Будимо као ови најмањи у царству Божијем, Будимо људи и будимо Божји, будимо свјетлост свијету који је сав у мраку непостојања“, закључио је Владика Методије.
У мјесној основној школи је потом одржана академија.
Помену у Мурину су присуствовали предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, министри у Влади Црне Горе Момо Копривица и Драгослав Шћекић, амбасадори Републике Србије Небојша Родић и Руске Федерације Владислав Маслеников и други званичници.
