Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у навечерје празника Уласка Христовог у Јерусалим – Цвијети, 27. априла 2024. године, у манастиру Горњи Брчели у Црмници замонашио је у чин расе и камилавке послушницу ове свете обитељи Параскеву, давши јој има Исихија по Светом Исихију Јерусалимском. Такође је у првине монашког образа обукао нову послушницу ове свете обитељи сестру Валентину
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је Бог тако устројио да досадашња сестра Параскева послушница, а од сада монахиња Исихија, у навечерје овога великога празника, прими монашки постриг и стане у ред са онима који су оставили све свјетско и узели крст свој и кренули за Христом, који је кренуо да изврши своје дјело спасења рода људскога.
„Својим крстом, својим страдањем и својом смрћу, да потврди своју Божанску љубав и човјекољубље, да својом живоносном смрћу уништи смрт и да нам дарује својим васкрсењем нови живот и нову радост, да нас учини својим васкрсењем саучесницима и причесницима Његове побједе, Његовога вјечног живота и Царства и славе Његове вјечне“, бесједио је Владика.
Додао је да се на овом крстоносном путу, на оне који су се одрекли свијета и кренули за Христом, излива велика Божија милост, Господ укрепљује својом благодаћу и Пресвета Богородица својим посредовањем, заузимањем, непрестаном милошћу и помоћу, и анђели Божији и светитељи, угодници Божији:
„Тако да је наша нова монахиња Исихија добила, кроз овај монашки постриг, благодат и силу од Бога, да носи своје крст и да кроз трпљење спасава своју душу и да иде путем спасења у све дане свога живота.“
Нагласивши да је монахиња Исихија добила име по великом светом оцу и учитељу Цркве – Светом Исихију Јерусалимском који је служио у светом граду Јерусалиму, Гробу Господњем и од Гроба Господњега живоноснога поцрпио мудрост те је постао велики тумач Светога писма, тајни Божијих, тајни духовнога живота, Митрополит је казао да има још један разлог што је добила име Исихија, јер оно значи тишина, мир.
„Али не обична, празна тишина, него тишина која има свој садржај. То је она тишина сусрета људске боголике душе са Богом у удаљености од овога свијета, али у сједињењу са Христом. И та исихија је била увијек идеал свих оних који су љубили Господа свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом. То је тишина која обнавља, која просветљује и освећује, препорађа и исцјељује и дарује обновљење живота, обновљење ума и срца. И то је онај идеал до кога треба да стигнемо сви који смо се завјетовали на непрестану службу Господу“, поучио је сабране Владика и додао:
„Нека Господ својом милошћу, својом љубављу, а посебно својим великим снисхођењем и састрадавањем, укријепи нашу нову монахињу Исихију, нека јој дарује снаге и љубави и крепости да служи Светој цркви Божијој, да се васпитава на овом Божјем путу и да улази у тајне духовнога, монашкога живота под руководством Преподобног оца нашега Исихија Јерусалимскога. Да под његовим руководством достигне не само до овог географског Јерусалима, него до вишњег Јерусалима, до Царства небескога које се пројављује већ овдје на светим богослужењима, нарочито на Светој литургији када се причешћујемо Светим тајнама Христовим и сједињујемо се са Њиме.“
Благословећи нову послушницу Валентину, Митрополит црногорско-приморски је казао да је она обукла ову ризу да је стално подсјећа на овај уски и тијесни пут којим треба ићи, да је подсјећа да је широк пут који води у пропаст, а уски пут који води на спасење.
„Јер је Господ рекао: Уђите на уска врата и заповиједио да идемо тијесним, подвижничким путем кроз овај живот. То је пут спасења, пут који води у Царство небеско“, поручио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
