Древна хришћанска светиња манастир Златица у Подгорици је данас, на празник уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети прославила своју славу.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, а саслуживало му је свештенство Митрополије уз молитвено учешће многобројног вјерног народа.
У току Литургије Владика је помазао новокрштену слушкињу Божију Анастасију.
Отац Мирчета Шљиванчанин је у бесједи након читања Јеванђеља рекао да се приликом уласка Господа у Јерусалим десило нешто необично, што се није дешавало у животу Христовом до тог момента.
„Господ наш, када год је чинио чуда, када је чинио добро народу, када је учио народ, није тражио славу код народа, склањао се, показивао је смирење, показивао скромност. Али, овај догађај је мало другачији по томе што Господ прихвата да као цар уђе у град Јерусалим. Овај Његов улазак, усједање на магаре и ријечи које му народ узвикује Осана – те ријечи значе: спаси, помози, Ти који једини то можеш. Дакле, ријечи које су упућене самоме Богу“, рекао је он.
Објаснио је да се у том догађају све дешава онако како је припадало царевима, како је припадало моћним владарима.
„А Господ наш се не склања од тога у овом моменту, него смирено, ћутећи улази у Јерусалим јашући на магарету. Господ, тиме што прихвата.да се на Њему испуни у том моменту то што царевима и краљевима приличи, нама говори да је Он у овом моменту овдје, на земљи, прије свог страдања, макар на кратко, макар на неколико сати од људи био признат за цара“, објаснио је о. Мирчета Шљиванчанин.
По заамвоној молитви Митрополит Јоаникије је предводио празничну литију, а потом освештао славске дарове.
У архипастирској бесједи је рекао да су људи у Јерусалиму приликом Његовог уласка у овај град Христа прославили и прије Његовог Васкрсења као побједитеља смрти, јер је већ био васкрсао свога пријатеља четвородневног Лазара.
„И овај празник је предукус васкрсења Христовога и рачуна се у дванаест великих празника“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Он је рекао да су свети златички темељи, иако разрушени још давно, свети и да имају благодат и силу духовну да нас све привуку, саберу и обједине, да нас упуте правим и истинитим путем Божјим.
„Да обнове наше памћење и нашу племенитост, да ојачају нашу свету вјеру силом крста Господњега. Ова светиња, иако није видљиво обновљена, је заживјела пуним животом. Овдје се служе Свете службе Божје, овдје се народ сабира. И посебно је свечано на Цвијети, на овај велики празник који је слава овога светога храма“, казао је он.
Нагласио је да је Христов свечани улазак у Јерусалим био литија прије наших литија.
„И када смо вршили литије у временима искушења, када смо трпјели врло опаки, злокобан притисак од стране земаљских власти, ми смо кренули за Христом ка Његовој Голготи. Међутим, то се брзо претворило, као што крст Христов и Голгота Христова воде у славу, у велике свенародне свечаности, у свенародне литије. Као што је Господ Исус Христос у оно вријеме, ничим споља украшен нити препознатљив као цар над царевима, предводио ону прву литију, тако је невидљиво предводио и наше литије. Јер је народ кренуо стопама Његовим. А Он је, не остављајући свој народ, био са нама и упутио нас и сложио нас, објединио нас и дао нам да исто мислимо, да смо једнодушни и непоколебљиви – и Његовом силом непобједиви“, казао је Митрополит Јоаникије.
Потом је приређена празнична академија на којој је бесједио проф. др Мило Ломпар, један од најзначајнијих савремених српских интелектуалаца.
У програму су још учествовали Даница Црногорчевић, гуслар Максим Војводић, дјеца полазници школа вјеронауке при подгоричким храмовима, као и њихови гости дјеца с Косова и Метохије.
