Интервју са високопреподобним архимандритом Никодимом (Кабарносом) за црквено-информативни портал Литургија.мк
Архимандрит Никодим Кабарнос рођен је 1987. године у граду Пломари, на острву Лезбос, у Грчкој. Одрастао је у граду Митилини, на истом острву. Од малих ногу је показивао свој таленат за певање, па је са 13 година већ постао црквени протопсалт, а са 15 је добио награду за певање од грчког Министарства просвете. Са 20 година основао је школу за византијску музику кроз коју је прошло преко 200 ученика. Дипломирао је на Богословском факултету у Атини. Године 2009. рукоположен је за ђакона, а потом и за свештеника. Има свој хор са око 40 чланова. одржава концерте византијског певања широм света. Издао је преко 10 компакт дискова црквеног појања. Овом приликом са задовољством водимо интервју са оцем Никодимом.
- Високопреподобни оче, пре свега, дозволите да Вам се захвалимо што сте пристали да дате интервју за наш портал. По завршетку студија у Грчкој, докторску дисертацију наставили сте у Риму, Италија. Можете ли нам рећи нешто више о том периоду, шта сте тачно тамо студирали?
Поздрављам вас у Господу! Посебно ме радује позив да разговарам са вама.
Као што сте рекли, након што сам завршио студије у Грчкој, везане за моје богословско знање, на универзитету у Атини, наставио сам са студијама везаним за уметност византијског певања. Али у исто време, активно сам се бавио тонском техником, режијом и телевизијским активностима у Грчкој. Осим тога, била ми је посебна част што је предлог дошао од Његовог Блаженства Архиепископа атинског и целе Грчке г. Јеронима, који ме је навео да размишљам о даљем усавршавању и деловању.
Дакле, по налогу Светог Синода Грчке Цркве, отишао сам на универзитет у Италију да радим своју докторску тезу – општење на богословске теме. Мој ангажман у режији могао би се заокружити докторатом о томе како се теологија може представити на једноставан, леп и ефикасан начин.
Коначно, размишљајући о предностима које сам стекао током студија у Италији, могу са сигурношћу рећи да су ми отвориле хоризонте и продубиле моје разумевање у вези са ефективним ширењем Речи Божије до крајева земље. Тако сам научио да и византијско појање могу пренети до ушију сваког човека. Сигуран сам да византијско појање већ има моћ и начин да га милиони верника пренесу и заволе и да у једном покрету ка Богу умири сваки тренутак људског постојања.
- Како сте одлучили да се вратите у Атину и постанете свештеник?
А када сам стигао у Италију на студије, већ сам био свештеник. Из питања разумем да бисте желели да знате разлоге зашто сам желео да постанем свештеник.
Сваки човек који дође на овај свет има природну тежњу ка добру. Тај покрет и та жеља за Богом десила се у мени лично на чудесан начин. Чуда се дешавају свакодневно у нашим животима. Али највеће чудо које се може десити у овом свету јесте заједница Бога и људи. Ту службу обавља свештеник. Већ сам сигуран да је моје природно кретање ка свештенству била најбоља одлука у мом животу, у контексту Божијег позива на моје смерност.
- Причајте нам о црквеном певању. Шта црквено појање представља за православну цркву?
Христос је дошао на земљу да нам покаже како да постанемо Његова деца. Свакодневно се усуђујемо да Бога називамо својим Оцем, и изговарамо најлепшу молитву: „Оче наш, који си на небесима“.
Дакле, Христос је дошао, понео крст и васкрсао после три дана. Дакле, ми нисмо деца крста, ми смо деца васкрсења. Зато смо веома срећни, добили смо сво богатство најбогатијег човека који је живео на земљи – нашег Христа. Када се осећаш тако богат, требало би да нађеш начин да захвалиш Богу. А начин да се захвалимо Богу је музика. Црквена музика је једина музика којом можете изразити своју радост свом Оцу. То је православна црквена музика. То је израз доксологије.
- Ви сте архимандрит у Атинској архиепископији и свештеник у храму Вазнесења Христовог, али одржавате и концерте. Како сте дошли на идеју да правите концерте и која је сврха концерата?
Као што често кажем, и сада ћу то поновити, никада нисам имао идеју да направим концерт. Идеја да се одржи први концерт била је када ме је један архијереј замолио да одем у његову епархију и тамо представим византијско појање. Када те неко позове, ружно је рећи „не“.
Мој једини циљ је да потврдно одговорим на сваки позив. Очигледно, како ми кажу људи који слушају моју музику, њима се свиђа, јер им помаже да се приближе Богу. Тако су се, мало-помало, временом повећавали позиви, и уз Божију помоћ ширили смо византијско појање по целом свету.
Чини се да црквена музика може да прати сваког од нас у сваком тренутку нашег живота, од јутра до мрака: онда када сте у колима, онда када желите да се помолите, онда када желите да се смирите, и у сваком другом тренутку из твог живота. Циљ је био да људи заволе црквено појање и да га слушају, како унутар тако и ван храма. У било којој фази живота и у било ком узрасту.
- Ви сте и управник школе црквеног певања. Како функционише та школа и ко може да се упише у њу?
Парохија у којој служим као свештеник такође има одељење за византијско појање, и свако може да научи византијско појање, било физичким присуством у Атини, или путем онлајн присуства да проучава то појање.
- Високопреподобни оче Никодиме, знамо да се на неколико Ваших концерата у Грчкој и уопште широм света појавило доста сарадника у саставу Вашег хора. Реците нам како долази до те сарадње?
У свакој земљи и сваком делу света где одржавамо своје концерте волимо да користимо домаће хорове, наглашавајући на тај начин универзални карактер овог певања. На свим путовањима ме прате моје колеге и студенти.
Византијско певање заснива се на две осе: мелодији и исонској пози. Када кажемо држање исона, мислимо на бас гласове, који прате мелодију. Моји сарадници су углавном они који поред мелодије прате и изводе мелодијске реплике.
- Из досадашњег дружења и сарадње са колегама из Македоније, какви су ваши ставови о нашој земљи и цркви? Када можемо очекивати да нас у нашој земљи прво служите, а потом одржите концерт?
До сада сам, уз Божију помоћ, путовао од севера до југа, и од истока до запада. Али ја још нисам био у вашој земљи. Знам какву велику љубав имате према нашем певању, и мислим да ћу ускоро бити са вама да славим Бога и дирнем срца свих људи. Мислим да су терети прошлости нестали и да сада можемо лепо да сарађујемо.
Превод са македонског језика
приредила редакција портала "Ризница"
