Влада Естоније не види опипљиве претње од стране Естонске цркве, али врши притисак на њене парохије да приђу Цариграду

Цариградска патријаршија је 1996. године основала своју Естонску апостолску православну цркву, паралелну јурисдикцију са већ постојећом Естонском православном црквом Московске патријаршије.

У време патријарха естонског порекла Алексија II, Московска патријаршија је прекинула општење с Цариградом. Односи су обновљени три месеца касније након што је постигнут договор да ће обе јурисдикције вршити своју мисију, при чему ће поједине парохије и свештенство бирати коме ће се придружити. На референдуму одржаном у то време, 54 од 84 парохије определиле су се за останак у Московској патријаршији.

Сада, у позадини оспораваног документа који је крајем марта објавио Светски руски народни савет, естонско Министарство унутрашњих послова врши притисак на парохије под Московском патријаршијом да пређу под јурисдикцију Цариграда.

Подсетимо, Москва и Цариград поново немају општење од 2018. године, када је Цариград ступио у општење са украјинским расколницима и касније успоставио нову структуру у Украјини на канонској територији Украјинске православне цркве под Његовим Блаженством митрополитом кијевским и све Украјине Онуфријем.

Естонски министар унутрашњих послова Лаури Ланеметс првобитно је рекао да жели да власт означи Московску патријаршију као терористичку организацију, иако је од тада ублажио свој речник. Неки политичари су говорили о одузимању црквених објеката од Естонске православне цркве, док други уверавају да се то неће догодити.

А према недавном извештају сајта  err.ee, представници Министарства унутрашњих послова почели су да посећују парохије како би покушали да их убеде да напусте Москву и придруже се Цариграду, јер Риигикогу (Парламент) сматра да је Московска патријаршија означена као саучесник руске агресије (а не тероризма).

Истовремено, функционери Министарства признају да тренутно нема разлога за сумњу да неки од свештенства или парохијани представљају безбедносну претњу, иако су забринути да ће то бити у будућности. Министарство је у више наврата изражавало исти став — да не види никакву претњу од Естонске цркве, али је забринуто шта би се могло догодити ако остане под Московском патријаршијом. Његово Високопреосвештенство митрополит талински и целе Естоније Евгеније, означен као безбедносна претња, био је принуђен да напусти земљу у фебруару након што су власти одбиле да продуже његову боравишну дозволу.

„Већ смо одржали прве [парохијске] састанке и планирамо даље да проширимо ову активност следеће недеље“, рекао је Раиво Кујт, вицеканцелар за становништво и цивилно друштво при Министарству унутрашњих послова.

Функционери Министарства кажу да иако Црква има аутономију у својој администрацији и иако естонски архијереји одлучно одбацују документ Светског руског народног савета, она је ипак под забрињавајућим утицајем Московске патријаршије.

„Почећемо да се састајемо са парохијама и старешинама цркава како бисмо заједно пронашли излаз из тренутне ситуације“, рекао је Кујт, како бисмо на тај начин ослободили цркве од ризика „њиховог искоришћења у интересу руске агресије“.

Истовремено, Кујт каже да ниједна црква неће бити затворена и да ће се „богослужења у сваком случају и даље обављати“.

Међутим, градоначелник Талина Евгеније Осиновски каже да су градске власти спремне да туже Естонску цркву ако се не сложи са раскидом уговора о закупу некретнина. Његова канцеларија је већ покренула процес раскида  уговора о закупу с Митрополијом.

За наш портал превод са енглеског приредио

протођакон Радомир Ракић, 

сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"

Извор: Оrthochristian.com