Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у четврту недјељу Часног поста – Средопосну, посвећену Светом Јовану Лествичнику, 14. априла, када наша Света црква прославља Преподобну Марију Египћанку, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештеномонаштва манастира и свештенства Архерејског намјесништва цетињског, у молитвеном присуству вјерног народа.
Послије Јеванђеља о исцјељењу демоном обузетог младића, бесједио је јеромонах Гаврило (Раичевић), сабрат Цетињског манастира, који је казао да Христове ријечи из ове приче: „О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети?” потресају биће свакога човјека који тежи да не ожалости Господа. Овог намученог младића, кога је демон љуто мучио, потресао, желио да погуби, бацао у разна искушења, отац је довео код Господа, јер је једино ту била утјеха и прибјежиште за његово спасење.
“Али милост Божија га је чувала, како би овај догађај био знамење преображења тадашњег народа и како би овај потресни догађај пробудио и наше душе јер свака душа која борави у тами потенцијална је да проживи исто као и овај младић”, бесједио је о. Гаврило, подсјетивши да је душа створена да буде мјесто и престо гдје Господ треба да обитава и прожима сваку пору нашега живота.
Нагласивши да човјек обучен у свјетовне и страствене навике пропада и губи се у метежу овога свијета те да са таквим људима, како данас тако и некада, страдају и породице, сабрат Цетињског манастира је подсјетио да је отац овога младића, који није имао вјере, од Христа затражио помоћ и на Исусове ријече: „Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује”, рекао: „Вјерујем, Господе, помози мом неверју”. Дакле, помози ми да вјерујем, помози ми да знам да си ти Истина и Живот и Смисао и Господ на његове ријечи исцјељује младића, заповиједивши демону да изађе и више не улази у њега. Демон, након што измучи овога младића, напусти га и младић остаде као мртав, а Господ велики прилази овом младићу, пружа му руку спасења.
“И ту Господ показује да је Његова рука увијек испружена ка човјеку и да Он жели спасење свакоме, жели да спасе сваку душу јер није дошао да погуби и уништи, него да спасе и да приведе Царству небескоме. Наш циљ је да идемо к Њему и да се спасавамо”, казао је отац Гаврило.
По његовим ријечима Господ је Својом благодаћу овдје на земљи облио многа срца и многе душе те су се тако они најбољи у тим врлинама истакли као светитељи Божији, а данас прослављамо управо једног узвишенога и врлинскога човјека, подвижника, монаха синајскога – Јована Лествичника.
“Он је кроз опит, и свој и оних људи које је гледао, сазнао о великим тајнама подвига људске душе и о страдању људских душа и написао то у својој књизи Лествица. Та рајска лествица која води од земље ка небу, од пакла ка рају, припремљена је свакој души која је жељна подвига, која је жељна благодати и дарова Духа Светога. И он је ту описао сваку ситницу, разложио, протумачио и објаснио како страсти муче људски род и која страст је са којом повезана те тако објаснио не само начин до кога се долази, него је дао и лијекове за борбу против сваке страсти, и помогао не само онима у монашкоме лику, него свакој души која се мучи од страсти.”
Лествице о којима је говорио Свети Јован Лествичник и лествице нашега живота које су пристављене ка небесима, свако од нас треба да има на уму, поучио је сабране о. Гаврило. Појаснио је да иако је тешко, треба да се одважимо и бар кренемо на прву лествицу, знајући да се човјек не ослања само на своје снаге, које ту не помажу, већ се ослања на милост Божију, на помоћ Божију која ће нас узвести и дати мир.
“Јер Господ зна која је наша мјера и по нашој мјери и нашем духовноме знању, Он ће нам судити: судиће нам по љубави својој и човјекољубљу своме. И зато овај узвишени пост, који нас опомиње да припремамо и наше душе и наша тијела која треба да усходе кроз ове лествице, опомиње да увијек имамо пажњу и стремљење ка небеским висинама и да нас овај земаљски метеж не одвраћа прво од тога знања, па и од тежње ка томе. Јер велико је данас и знати да се треба кајати, да се треба поправљати, да треба Христа у срцу своме настанити. И када то знање имамо, онда ће нам све бити лакше, јер гдје је знање ту је и воља и тежња ка добру. Нека нас Господ благи охрабри на том путу ка небеским висинама, да добијемо дарове Духа Светога”, закључио је јеромонах Гаврило (Раичевић), сабрат Цетињског манастира.
Митрополит Јоаникије: Читајући Лествицу успињемо се ка духовноме савршенству
У својој бесједи по отпусту Високопреосвећени Митрополит Јоаникије се осврнуо на житије Светог Јована Лествичника, великога аскете, духовника, Божијег угодника који се упокојио у првој половини седмог вијека, а који је знаменит и по томе што је оставио књигу поука “Лествица”:
“Та књига је толико знаменита и до дан-данас није превазиђена у смислу богопознања, у смислу познавања људске душе, сила које у човјеку пребивају и дарова које човјек има, само што те дарове треба просветљавати, као што каже Свети Јован Лествичник, треба душу своју чистити, срце своје спремати. И у том погледу до дан-данас немамо ништа поузданије и сигурније осим ријечи Светога писма, на које се и позива непрестано Свети Јован Лествичник.”
Владика је подсјетио да је код наших предака “Лествица” била омиљено штиво које се и најчешће читало, још од Немањића па кроз све вријеме турскога ропства и страдања нашега народа, тако да у Цетињском манастиру постоје два преписа “Лествице”. Такође, сви већи манастири у својим библиотекама имали су “Лествицу”, преписивала се по више пута и била је обавезна литература.
Осврнувши се на то да су нам понеке ствари у њој неразумљиве, казао је да је то не зато што је Свети Јован говорио неким неразумљивим језиком, него што је то искуство које је он имао далеко од нас:
“Кад ми сами себе сагледамо и измјеримо мјером Светога Јована Лествичника онда видимо да смо заправо много далеко од правога духовног искуства, а исто тако добијамо велику духовну корист јер увијек много и научимо када је читамо. Читајући Лествицу, као неким лествицама, успињемо се ка духовноме савршенству.”
На крају Митрополит је подсјетио да се приближава велики празник Васкрсења Христовога, коме претходи Велика недјеља када треба да се поклонимо Христовим страдањима.
“Да се удостојимо да се поклонимо Христовом крсту, Његовом распећу и смрти, да би нас Господ удостојио и радости Свога Васкрсења. За то се припремамо, и душу и тијело спремамо, и надамо се, као што увијек то тако и бива милошћу Божијом, да ће нас Бог обасјати радошћу Свога Васкрсења, учинити нас саучесницима Његове побједе над смрћу и Његове вјечне радости и Његовога Царства вјечнога. Тиме ћемо обновити нашу међусобну љубав и наше међусобно заједништво утврдити”, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
