Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је на Источни петак и празник Спаљивања моштију Светога Саве на Врачару, служио Свету Литургију у манастиру Савина Главица у Грбљу.
На крају Свете службе Божије, Митрополит је поздравио вјерни народ најрадоснијим Васкршњим поздравом ”Христос васкрсе”, упутивши им ријеч архипастирске бесједе.
”У ове дане Васкрсења Христовог, када нас обасјава Божија свјетлост и слава, сија и свјетлост Светог оца нашег Саве, првог Архиепископа српскога”, рекао је Митрополит, додајући да нам је свети Сава проповиједао Свето Јеванђеље, те иако је било проповједника у српском роду и прије њега и треба да их се сјећамо, од њега је све почело да цвјета и дух српског народа је добио нови замах.
”Све што је везано за Светога Саву је свијетло, узвишено, величанствено, а данашњи дан, с једне стране је тужан и потресан, а толико је и славан. Шта има потресније од спаљивања моштију Светог Божијега угодника, нарочито Светога Саве, око чијих моштију се у турском ропству сабирао наш народ и ту добијао духовно окрјепљење, живот и слободу”, рекао је и додао да су чак и други народи долазили и људи других вјера да се помоле крај његовог ћивота у Милешеви.
Митрополт је указао на ужас понижења и трауму коју смо претрпјели спаљивањем моштију Светог Саве, али смо то доживјели и као његово посмртно мучеништво, посљедње жртвовање. ”Он је за свој род жртвовао цијело своје биће, све своје умне, психичке и физичке силе је принио Богу на дар, жртвујући се за православну вјеру и свој род”, рекао је Митрополит додавши да су тада многе породице почеле да славе Светог Саву као своју крсну славу, а на овај начин се народ поистовјећује са Светим Савом, а тако и са Господом чије Рождество славимо, чијем се Крсту и гробу поклањамо и чије Васкрсење прослављамо.
Митрополит Јоаникије је подсјетио да се у ове дане сјећамо апостола који су се, по слабости људској и промислу Божијем, на Велики петак разбјежали, али их је Господ сабрао и опет их објединио.
”Нека вам је срећан овај празник и нека молитве Светога Саве буду са свима вама, а посебно са нашом игуманијом, мати Теклом, са сестринством, које се овдје са скромношћу, али са свом ревношћу, тихо и ненаметљиво труди, пали кандило и овдје прислужује свијећу, служи службе Божије и окупља народ у овој скромној али веома значајној светињи”, закључио је Митрополит, поменувши почившега оца Луку Анића, који је овдје први као монах дошао и служио, те је тако настала монашка обитељ.
