Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, служио је свету Литургију на празник Свете браће Кирила и Методија просветитеља словенских, у Цетињском манастиру, уз саслужење свештеномонаштва и свештенства архијерејског намјесништва цетињског.
По прочитаном јеванђелском зачалу, сабранима се бесједом обратио протојереј Душан Биговић.
”Слава Богу и оним светим људима који одредише ово и друга годишња славља у част Свете браће, равноапостолних Методија и Кирила, учитеља словенских”, рекао је отац Душан и додао да је њихово мисионарско дјело тешко схватити, а тако бива са дјелом оних које Бог изабере за своје сараднике. Отац Душан је такође рекао да о Светој браћи знамо доста, али никад довољно, те да су по поријеклу и образовању могли да господаре, али су изабрали да служе.
”Само у осами и ћутању човјек може да пронађе оно највредније за себе, само у осами и ћутању човјек може да се сретне са Богом, али и са самим собом”, рекао је и нагласио да су Свети Кирило и Методије учинили да Словени са народним свештенством, народним језиком и народним обичајима изразе своје вјеровање.
Он је подсјетио да је немогуће сагледати сва њихова велика дјела, али кад неки човјек, макар био и сасвим друге културе, само погледа Ћирилово писмо, остаје задивљен. ”Задиви се сваки човјек кад чује читану или пјевану ријеч тим језиком, иако није схватио значење сваке ријечи, тај језик Свете браће покреће код човјека она најфинија и најдубља религиозна осјећања”, рекао је нагласивши да је наша обавеза да чувамо то њихово велико и свето дјело и да покренемо у себи апостолска својства која смо добили Светим крштењем
Након Свете службе Божије, Митрополит Јоаникије је честитао празник, рекавши да данас славимо Свете Божије људе који су постали апостоли међу Словенима. ”Славимо их као оне који су нас утемељили у култури и духовности, јер су нам са вјером заједно дали и писмо, те смо заједно са хришћанском вјером почели да стварамо и културу”, рекао је и додао да су тада, у културном смислу, сви словенски народи били једно и свака књига је могла бити читана код свих народа и то је наш заједнички коријен, те су до данас сви словенски језици, дубље гледано, један језик.
”Када изучавамо нашу културу, ми истовремено изучавамо историју и културу свих словенских народа и просто је немогуће изучавати само нашу културу, а да се не упознајемо и са културом других словенских народа, јер кад бисмо гледали оно што је само наше, не бисмо стекли потпуну слику онога што нам је заједничко и блиско”, рекао је Владика, нагласивши да је толико времена прошло, а ми остадосмо на путу Свете браће Кирила и Методија, а то је уједно и пут Светога Саве, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога и наших ближих и даљих отаца и предака.
”Што више вријеме пролази, схватамо колика је жртва, колики је подвиг и колико је велико дјело Свете браће Кирила и Методија”, нагласио је Митрополит и додао да је култ сјећања и помињања Свете браће јачи код браће Бугара и Руса, те се и код нас у новије вријеме више обнавља, али смо још дужни нашим просветитељима и учитељима. Владика је такође поменуо да Призренска Богословија данас салави своју славу, те што се више будемо одуживали Светој браћи, све ћемо се више оплеменити, одуховити и учврстити у нашим корјенима и оснажити, јер су то јеванђелски коријени.
”Господ је одредио да они буду први просветитељи и учитељи и да нас они приведу Христу, а то не треба да заборавимо”, рекао је и додао да су њихови ученици, те након њих Свети Сава, Свети Симеон, Свети Архиепископ Данило и многи други до наших дана, слиједили њихов пут и прослављамо их, али никада не треба да заборавимо оне који су били први.
