Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на Пасхалној вечерњој служби – вечерњој љубави у храму Светог Саве на Врачару
Данас славимо победу живота над смрћу. Данас славимо победу истине над лажи, победу правде над неправдом. Славећи живот, истину и правду ми знамо да изван васкрслог Христа, мимо Христа, у овом пролазном свету није могуће да тријумфује живот, да тријумфује истина, да тријумфује правда. Могуће је искључиво и само васкрслим Христом учестововати у ономе што Он за себе сам каже да је Он истина, пут и живот, да је Он правда. И живот, и истина, и правда јесу дарови Божји, јединствени сугуби дар Божји, дар љубави Божје. Бог је по својој природи љубав и зато што је љубав Он не пристаје и није могао пристати на то да коначна победа и последња реч припада смрти, да припада лажи, неправди и мржњи, али дарови Божји као израз љубави Божје могу постати наша стварност и реалност у којој ми живиомо, у којој учествујемо свим својим бићем, само онда када смо Христови, само онда – како сведочи и овај одломак из Јеванђеља – када имамо вере у Христа.
Није довољно веровати у Бога уопштено, у Бога који нам дарује известан морал, поредак, социјалну правду и равноправност. Све то, наравно, јесте такође потребно, али то је тек секундарни дар Божји. Онда када је Бог наш Исус Христос, а то значи када имамо веру у Исуса Христа, у Бога који постао човек, који је распет на крсту, који је сишао у ад и који је васкрсао, по томе ми јесмо хришћани и јесмо Христови. По вери у то да је Исус Христос, Син Божји, умро и васкрсао из мртвих. То Његово Васкрсење јесте разорење смрти, јесте победа над смрћу, јесте остварење оног најдубљег и најважнијег циља живота сваког од нас, и не само циља, него и остварење нашег природног, нормалног и здравог начина постојања, јер смо створени не за смрт него за живот.
И ево, Господ Исус Христос васкрснувши из смрти и отворивши свима нама пут у вечност учинио је да нема смрти, да она јесте само једна пролазна станица. Најважнија и једина важна у том котексту јесте вера у Христа. Није живот као дар Божји последица логике људске, филозофског надметања и надмудривања, умовања људског, закључака који проистичу из научних истраживања. Све то јесте благословено, али све то припада свету физике. Међутим, да бисмо дошли до Христа неопходан је скок из физике на другу страну физике, тамо где је срце центар нашег бића, тамо где важе други закони, закони љубави Божје, али и позив наш да љубав покажемо према Богу. Зато апостол Павле каже да је љубав свеза савршенства, најпре савршеног Бога и иконе Божје – нас људи, а онда љубави и свезе која нас чини да смо у љубави једно, пре свега свеза оних најближих наших и нас, а онда везујући љубављу са њима и све друге људе.
Ми смо данас служили вечерње љубави када се чита Јеванђеље у којем се васкрсли Господ јавља својим ученицима. Оно се чита се на свим јехзицима света, али ми смо одабрали само неколико језика да бисмо посведочили основну истину речи Божје и Јеванђеља Христовог, а то је да је Господ васкрсао за све људе, за сваког човека понаособ, да је због сваког дошао и да је свако позван да буде наш брат.
Ми Васкрсењем Христовим и вером чврсто знамо да ће сви васкрснути, али неће се сви обрадовати том васкрсењу. Обрадоваће се они који, како каже сам Господ, не виде али верују; обрадоваће се само они који чезну за животом, за истином и правдом, за Богом, за вечношћу, они који се труде, макар слаби, нејаки, немоћни и грешни, да воле Бога и воле људе. Међутим, они који неће Бога, не воле Га, а самим тим не могу имати исправну и аутентичну љубав према ближњима, они се томе неће обрадовати.
Ми се данас радујемо, јер смо се у радости Васкрсења сабрали у храму Светог Саве, првог Архиепископа српског. Радујемо се што су са нама овде и ветерани борци, див јунаци са Кошара и Паштрика, борци који су прожети вером у Христа, вером у Васкрсење Христово. Зато су могли да буду истински борци, онакви какви су одувек били српски борци, јаки, неустрашиви у борбама, али кад престану борбе и ратови милосрдни, спремни на праштање, на љубав и на руку према сваком човеку, руку помирења, руку загрљаја. Такви су увек били они који су разумели реч Христову да нема ништа веће него положити живот свој за ближње своје, баш онако као је и сам Господ учинио за сваког човека, понављам: за сваког човека, и једампут за свагда одредио да без обзира на то шта све може постојати у међусобним односима међу људима на крају вером у Васкрсење Христово морамо се трудити да та љубав према Христу и вера у односу на Њега учини баш као што смо чули у песмама и што ћемо слушати ових дана Васкрсења Христовог: Загрлимо једни друге! Опростимо једни другима! Рецимо и онима који нас мрзе: Христос васкрсе! И њих загрлимо, јер се једино тако сараспињемо са Христом, умиремо са Њим, али и оно што је најважније – саваскрсавамо заједно са Њим већ овде и сада.
Победу живота над смрћу, победу правде над неправдом, победу истине над лажи доживаљавамо не као нешто што ће тек доћи и што је изван нас, него као опипљиву реалност у којој учествујемо овде и сада не по својој врлини и по својим снагама, него по дару Васкрслог Христа. Да сте сви благословени, да Бог да свима добро здравље, дуг живот, међусобну љубав и разумевање, то је најважније. Загрлимо једни друге, опростимо једни другима Васкрсењем Христовим и певајмо праштајући и онима који нас мрзе песму: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши и онима који су у гробовима живот дарова!
Извор: Инфо-служба СПЦ
