Архимандрит Тихон (Шевкунов): Несвети, а свети - предговор
Једне топле септембарске вечери, као још сасвим млади искушеници Псковско-Печорског манастира, ми смо се, преко прелаза и галерија, испели на древне манастирске зидине и удобно сместили високо изнад врта и поља. Уз разговор почели смо се присећати како се свако од нас нашао у манастирском братству. Што смо дуже слушали једни друге, све смо се више чудили.
Збивало се то 1984. године. Нас је било петорица. Четворица су расла у нецрквеним породицама, а и пети, свештенички син, имао је о људима што одлазе у манастир представе по мало чему различите од наших, правих-правцатих совјетских. Још само годину пре тога сви смо веровали да у наше време у манастир одлазе или фанатици или они који су безнадежно пропали у животу. А-да! И жртве неузвраћене љубави.
Тада, посматрајући један другога, видели смо нешто сасвим другачије. Најмлађи од нас навршио је осамнаест година, најстарији – двадесет шест. Сви смо били здрави, снажни, симпатични млади људи. Један је бриљантно завршио студије на математичком факултету, други је, без обзира на своју доб, био већ познат сликар у Лењинграду. Трећи је највећи део живота провео у Њујорку, где му је отац радио, а у манастир је дошао с треће године високе школе. Најмлађи, свештенички син, даровити дрводеља, тек што је био завршио уметничку школу. Ја сам пак пре кратког времена дипломирао драматургију на ВГИК-у. Све у свему, световна каријера свакога од нас обећавала је да ће бити више него сјајна за младиће какви смо онда били.
Па зашто смо онда дошли у манастир и свим срцем желели да ту заувек останемо? Одговор на то питање добро смо знали. Зато што се свакоме од нас отворио дивни свет који се ни са чим није могао упоредити. Испоставило се да је тај свет био неизмерно привлачнији од онога у којем смо до тада проживели своје малобројне и на свој начин ипак срећне године.
У овој књизи желим да причам о томе дивноме свету, где се живи према законима сасвим другачијим од оних у обичном животу, о свету безгранично светлом, пуном љубави и радосних открића, наде и среће, провера, победа и проналажења смисла пораза, а што је најважније – о моћним изливима Божје силе и Божје помоћи.
Нисам имао потребе да било шта измишљам – све што ћете овде прочитати догађало се у животу. Многи од оних о којима ће се приповедати и дан-данас су живи.
