Манастир Пива, рађен по узору на идеал човјека, скроман споља, а изнутра украшен најљепшим иконама у Црној Гори, подигнут је између 1573-1586. године. Подигао га је митрополит херцеговачки Саватије Соколовић, а црква је тробродна грађевина са надвишеним средњим бродом, без куполе. Екипа Радио Телевизије Никшић посјетила је Манастир и том приликом разговарала са игуманом јеромонахом Јефтимијем.
Kако је јеромонах Јефтимије казао за РТНK, манастир је старији него што се званично говори. Градња је почела 1573. године.
„Митрополит Саватије Соколовић га је градио као митрополит херцеговачки и била је једна мала црква, исто оваква, и онда су направили овако велику цркву у том времену, најтежем, за вријеме Турака. Она је оригинална, тробрдна базилика. Нема овакве цркве ни у Црној Гори, ни у Србији, ни у Босни. Kад улазе људи онда их мало подсјећа и на Дечане, заиста има тог косовског духа. Он је градио цркву 13 година“, истиче јеромонах Јефтимије.
Према његовим ријечима, митрополит Саватије Соколовић је хтио овдје да премијести патријаршију.
„Прије 6-7 година овдје су били професори из Београда, Новог Сада, Бања Луке и Подгорице, имали су један симпозијум о Светом Симеону, и овђе је трећи дан био заједнички ручак и они се сви слажу да је хтио овдје да премјести Патријаршију или да буду барем сједнице Патријаршије. Ту су заиста најбољи сликари радили иконе и фреске. Ово су најљепше иконе уопште у Црној Гори“, додао је он.
Ово је, како каже, заиста био важан центар у Херцеговини.
„Овдје су људи из Гацка, из Чајнича, Фоче, Никшића и ових крајева Пиве долазили на службе, помагали овај манастир. Три пута је паљен од стране Турака, али је опстао кроз сва та тешка времена. Сачуване су и фреске из тог доба. 1605. године су рађене фреске у броду цркве. Не зна се тачно ко их је радио. Постоји натпис сачуван о сликању фресака. Годину и два мјесеца су сликане. О припрати се зна. Поп Страхиња и сликар Јован су радили фреске које су можда још љепше него у броду цркве“, наводи игуман Јефтимије.
Манастир је, истиче, скроман споља, што значи ништа не привлачи пажњу као нешто сензационално изграђено, већ да је као једна велика кућа.
„Дебели су зидови метар и 20, а изнутра је заиста лијепо украшен и то је византијска традиција да се споља уради скромно црква, а изнутра да се украси по угледу на човјека. И човјек може споља да изгледа скромно, а изнутра да буде духовно богат врлинама“, објашњава.
Манастир је, како прича јеромонах, био центар Херцеговине јер ови крајеви су све до Берлинског конгреса 1878. припадали Херцеговини.
„Овдје је у 16. вијеку било по предању око 50 монаха. Био је и духовни и културни, политички центар. Најважнији договори управо су се овдје одвијали. Овдје је била иконописна школа, занатске радионице, преписивачка школа. Највише су монаси ишли у Свету Гору и Русију и отуда су доносили помоћ и наравно духовност. Овдје имамо и повељу од цара Александра И, 1816. године, лични потпис цара Александра, који је поразио Наполеона и на њој пише да се даје помоћ Манастиру Пива, 35 рубаља у злату, књиге, одежде, сваке године. Та је помоћ трајала од 1816. до 1917. године када је наступила Бољшевичка револуција. Тада је наравно помоћ прекинута“, каже он.
Ипак, после манастир и даље живи.
„Најтеже је било ’43 године. Убијен је игуман Иларион Мијатовић. Манастир онда остаје без монаштва тако да је после ’45 године свештеник који је био задужен за Пиву обилазио повремено, колико је могао, и служио у манастиру. Тек ’82 године долази монах Стефан који борави овдје 22 године и он даље наставља ту монашку традицију и надамо се да ће оживјети број монаха. Период од 1969. до 1982. је имао своју занимљиву историју да је премјештан овај манастир. Kада је прављена хидроцентрала он је био на извору Пиве близу пивског дока, на извору самом, и он би се потпио, језеро се правило и одлучули су да премијесте манастир. Била је на ивици одлука. Неки од власти су сматрали да треба да се премијести манастир, да је црква нешто превазиђено, али су неки сагледали тај значајни културни моменат и та одлука је онда позитивно донешена. Манастир је 13 година премијештан, интересантно је да је и прављен 13 година. То је била Божја промисао“, закључује јеромонах Јефтимије.
Манастир Пива је трећи манастир у свијету који је премијештан са оволиком површином фресака. Са зидова храма скинуто је и поново враћено 1260 квадратних метара живописа.
У манастиру се чувају мошти Светог краља Уроша, дијелови моштију Светог Григорија Јерменског, Светог Григорија Богослова и Светог Свештеномученика Елефтерија као и дијелови моштију 11 непознатих светитеља.
Марија Вујовић
Извор: Радио Телевизија Никшић
