Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 23. јуна 2024. године, на празник Силаска Светог Духа на апостоле, на освећењу црве Светог архангела Михаила у Хамбургу
У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, благословени смо сви данас. Благословени смо благодаћу Светог Духа и стога, сигуран сам, сви смо испуњени радошћу, лепотом, љубављу према Богу и љубављу једни према другима. Ево, Господ нас је сабрао овде, у Хамбургу, али нас је сабрао у дому своме. И где год је дом Господњи, ту је и дом наш. И кад год смо у дому Господњем, ту смо у свој кући, независно од тога да ли живимо близу свог родног места, у родном месту своме или далеко од родног места. Истинско и право родно место, наша стална и трајна адреса јесте Црква Божја, Црква Христова, и сви ми у њој јесмо домаћи. Кад год смо у Христу сабрани увек је наша душа радосна, мирна и испуњена храброшћу. Нема страха, нема осећања самоће, нема изгубљености. Сви то знамо, сви ми које је Бог погледао и свако кога се благодат Духа Светог дотакла то зна.
Важно је да и ви, браћо и сестре, који живите у Немачкој, далеко од свога родног краја, не само да то знате, него да се у дому Божјем сабирате, јер засигурно све оно што наиђе као искушење и као тешкоћа са лакоћом ће бити не само изнето и поднето, него ће се са лакоћом и превазићи. Када је корен наш заједно са кореном Христовим, када је у Цркви Његовој, тада ћемо бити у дому своме и, где год да смо, своји на своме. Зато је данас радост велика, јер смо благодаћу Божјом, промислом Његовим и благословом вашег Митрополита и трудом ваших свештеника, али и учешћем свих вас, осветили овај храм посвећен Светом архангелу Михаилу да буде место нашег саборовања, да буде место нашег окупљања, да буде место сусретања, да овде на овом месту буде свако оно што јесте, али и да будемо једно.
Данас је празник Педесетнице, празнујемо Силазак Духа Светог на апостоле, а то је и празник када славимо рођендан Цркве. Дух Свети је сишао на апостоле, а они су речју обративши се мноштву, које је сабрано Духом Светим, пројавили и манифестовали Цркву као Тело Христово, као заједницу верних. Црква није појединац, па зато у молитва коју данас читамо: Царе Небески, Утешитељу, дођи и усели се у нас, велимо: Дођи и усели се у нас… као што говоримо и у молитви Оче наш. Када се обраћамо Богу не говоримо Оче мој, него Оче наш. Дакле, само онда када Му се обраћамо као Оцу свих нас онда Он јесте и Отац мој и Отац твој. Када говоримо молитву Дођи и усели се у нас, тада заиста Дух Свети силази на нас, али онда када силази на нас, силази на сваког појединачно.
Дакле, браћо и сестре, осветили смо овај храм на дан Педесетнице да се у њему служи света Литургија, да се у Њој причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, да постајемо једно с Богом и једно међу собом. У педесети дан по Васкрсењу, Господ је, као што је и обећао, низпослао Духа Свог Светог на апостоле. У дан Васкрсења, када су мироносице дошле да учине оно што по закону треба да учине покојнику, наишле су на празан гроб и анђео, јавивши се мироносицама, је рекао: Није овде, устаде! Не бојте се! Објавио је оно што је суштинска потреба и једина потреба сваког од нас, а то је да је гроб празан, а то је да је оно што је највећи проблем, највећа мука и највећа невоља сваког од нас, а која се зове смрт, превазиђена и решена. Смрт је побеђена не философијама или идеологијама од овог света, не нашим снагама, не нашим способностима људским, него љубављу Божјом, силом Његовом, Његовом вољом.
Смрт је суштински наш проблем, мука и невоља за сваког од нас не пре свега као биолошка датост и чињеница, него као реалност раздвајања једних од других, раздвајања од нас оних које волимо, као чињеница евентуалног враћања у апсолутно ништавило, у потпуну самоћу. Смрт је проблем зато што је она једини непријатељ љубави, јер уколико је она коначна и последња, уколико после ње нема ништа, уколико је после ње онај којег волимо заувек нестао од нас, онда и наш живот постаје бесмислен, постаје празан, постаје мучан. Онда је самоћа, апсолутна самоћа, истинска и права претња сваком од нас. И зато Господ долази у свет као љубав, из љубави према нама, да би учинио оно што је нама људима немогуће, да би обеснажио смрт, претворио је у нешто што је само пролазно у животу сваког од нас и учинио не само потенцијално могућим да љубав тријумфује, да љубав, као смисао нашега постојања, буде једина реалност нашег живота. Учинио је да то заиста буде чињеница, учинио је да то буде реалност свакодневна и непрестана сваког од нас онда када смо у смирењу, а то значи са свешћу да је у Богу све, са свешћу да смо слаби и немоћни људи, да падамо и да грешимо и да само онда када смо свесни своје слабости, своје немоћи и свог греха, када завапимо ка Христу знајући да не постоји то што Он може љубављу својом прекорачити, када се, дакле, у таквом смирењу стојећи пред лицем Божјим обратимо речима: Дођи и усели се у нас и испуни срца наша, Он долази и чини да, баш због смирења и покајања у којима живимо, од немоћних постанемо свемоћни, од слабашних постанемо силни у Њему.
Знајући то, браћо и сестре, знамо и да је Господ из тог разлога дошао и, ево, анђео је објавио мироносицама да је гроб празан. И педесет дана после тог догађаја Он шаље Духа Светог да би оно што је Он учинио, не само Духом Светим било довршено, него Духом Светим могло постати реалност у којој ми живимо, да би Духом Светим то трајало до наших дана и до краја света и века. Духом Светим објављује да је љубав пут стварања заједнице, да је љубав пут међусобног разумевања, да је љубав пут којим постајемо једно у Христу. Духом Светим на дан Педесетнице Господ је објавио да је вера језик који отвара врата Царства небеског, али да је вера и језик којим се отварају и наша срца, којим тада можемо да разумемо шта то нама Бог поручује. Вера и љубав у вертикали и хоризонтали чине да јесмо оно што јесмо и чине, браћо и сестре, да и ми православни Срби, потомци Светог Саве, будемо данас они из којих ће потећи Вода жива. Не само да чувамо оно што нам је Господ поверио, не само да сачувамо оно што зовемо предањем и што нам је предато од наших праотаца, него да будемо проводници и сведоци те истинске и праве православне вере, да будемо сведоци имена Христовог где год да смо, а нарочито онда када смо у расејању. Овде смо не само да бисмо стекли материјална блага, него да бисмо, живећи Христом, у потпуности могли да се интегришемо у простор у којем живимо и истовремено без комплекса и страха могли да се отварамо према онима са којима долазимо у контакт и комуникацију тако да наша вера и љубав буду мост којим ми обогаћујемо оне због којих нас је Бог довео да будемо овде, али исто тако, изнутра и суштински, бивамо њима обогаћени.
Зато, радујемо се данас славећи име Христово, славећи Оца и Сина и Светог Духа, посебно славећи Духа Светог који од Оца исходи и само од Оца исходи, који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави. Дакле, славећи Једног Бога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, сада и овде славимо и све оно што је нама од Бога дато, славимо дарове Духа Светог собом, својим животима. Мир, љубав, кротост и смирење славимо сада, али и у векове векова са свима светима. Нека сте срећни и благословени! Мир и радост вама, вашим сродницима и свим људима који живе у овом благословеном граду! На много година!
Извор: Инфо-служба СПЦ
