Старица Макарија (Десипри), који је служила као игуманија манастира Светог Благовештења у Неа Макрију на Атици (Грчка), која је 1950. године удостојена да открије мошти Светог Јефрема Неамакријског, званично је предложена за канонизацију.
Радосну вест саопштио је Митрополит кифисијски Кирил служећи у манастиру крајем маја. Архијереј је већ предао релевантна документа Светом синоду Грчке цркве, који ће их потом проследити Цариградској патријаршији са захтевом за канонизацију, преноси новинска агенција Православље.
Монахиња Макарија је рођена 12. марта 1911. године у Тиносу. Са 19 година одлучила је да жели да постане монахиња. За време окупације с љубављу се бринула о деци затвореника. Године 1945. посетила је тадашњи мушки манастир на гори Амомон, у близини града Неа Макри, где је живела неколико година у тешким условима. За то време њено здравље је било на великом искушењу, спавала је у рушевинама манастира, без прозора и крова над главом, непоколебљиво подносећи све недаће.
Потакнута божанским надахнућем, она је ту поставила малу келију и почела да рашчишћава рушевине старе цркве како би је обновила. Често је размишљала о чињеници да су монаси овде живели вековима, и молила се да сретне или добије откровење једног од њих. И чула је у себи унутрашњи глас (у почетку слаб, али временом све јачи) који јој је заповедао: „Копај и наћи ћеш оно што желиш“, све док јој се није открило место у манастирском дворишту, где је требало да копа.
Мати Макарија је 3. јануара 1950. године наложила раднику да копа баш на месту које јој је глас указао. Упркос првобитном оклевању радника да то уради, њене молбе и молитве су га убедиле. Откривено је трошно огњиште, зид и рушевине, који указују да је то некада била монашка келија. Прво откриће била је глава светитеља – одмах се цело место испунило миомирисом.
„Клекнула сам с поштовањем и целивала мошти светитеља, дубоко осећајући размере његовог мучеништва. Душа ми се испунила радошћу, нашла сам велико благо. Пажљиво уклањајући земљу, видела сам остатак његових моштију, које, упркос чињеници да су лежале у земљи много векова, нису распале“, написала је мати Макарија, описујући догађаје који су на њу оставили дубок утисак.
Игумана Макарија је пажљиво извадила благоухане мошти из земље и поставила их у нишу изнад гроба. Било је очигледно да су мошти припадале духовнику, пошто је његова мантија остала нетакнута.
Те ноћи, док је читала вечерње молитве, мати Макарија је чула кораке који су долазили из гроба и одзвањали до црквених врата. Ту га је први пут видела: био је то висок човек малих округлих очију, дуге црне браде која му је допирала до врата, обучен у монашку одежду. У једној руци је држао пламен, а другом благосиљао. Монах је затражио да се његово тело уклони из нише у којој је тада био смештен. Сутрадан игуманија извади свештене мошти, очисти их од земље и смести у олтарском делу цркве,
Исте ноћи, светитељ у сну поново јој дође, заблагодари и откри име своје: Јефрем. Од тада се ту чувају мошти Светог Јефрема, а стотине верника их свакодневно посећују, тражећи његов благослов и помоћ. Благодаћу Божијом светитељ је учинио хиљаде чудеса. У манастирском дворишту, заштићен грађевином која је око њега изграђена, и данас стоји дуд на коме је мученик Јефрем издахнуо пре скоро 600 година.
Без финансијских средстава, старица Макарија је до 1980. одржавала сиротиште са око 70 деце школског узраста, обезбеђујући им смештај, храну, одећу и основно образовање. Они који су се истицали у учењу, добили су високо образовање и данас сведоче да их је „хранила ни из чега“.
Иако није имала факултетско образовање, објављивала је светоотачке текстове, Подвижничке речи Светог Василија Великог, и компоновала Молитвени канон и акатист свом вољеном Светом Јефрему, бележећи и постепено објављивајући његова чуда у 16 томова за утеху и укрепљење вернима.
Господ славе допустио је мати Макарији, у старости, да понесе велики крст. Подносила је то са трпљењем и ћутањем, доживљавајући своје суђење као Божји благослов. Њена смрт, коју је предвидела више од 20 година пре смрти, била је мирна и праведна.
Света душа старице Макарије, несумњиво предвођена Светим мучеником Јефремом, након примања Светих Христових тајни, узнела се на небо 23. априла 1999. године, на празник Светог великомученика Георгија Победоносца. [Грчка црква се придржава новојулијанског календара – напомена прев.]
Њено многострадално тело данас почива у забаченом гробу на манастирском гробљу, који је пре много година ископала сама. Благодаћу Божијом удостојила се да постане препородитељка и да пола века служи као игуманија овог манастира како би слушала појање и била сведок славних и чудесних благодети које Свети Јефрем пружа онима који са вером долазе у његов свети манастир.
Превод са енглеског приредила
редакција портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
.png)
