Молебаном који је служен јутарњима часовима, 20. јуна 2024. године у Саборном храму Светог Василија Острошког чудотворца у Никшићу озваничен је почетак припремних радова на обнови храма. Молитвеном сабрању присуствовао је предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић.
* * *
Срце Никшића - Саборни храм Светог Василија Острошког
Протопрезвитер-ставрофор Слободан Јокић: Саборни храм је душа Никшића
За обнову никшићког храма претходна Влада Црне Горе обезбиједила је 220.000 евра, а Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ) додатних 100.000 евра. Према плану, обнова би требало да се заврши до краја наредне године, а намјера је, за шта је и затражена дозвола од надлежних институција, да се Саборна црква и фрескопише.
Саборна црква у Никшићу, која је подигнута у славу погинулих Црногораца и Херцеговаца у ослободилачким ратовима против Турака од 1875-1880. године, биће обновљена у потпуности.
Радови се изводе уз одобрење и сагласност, по пројекту и инструкцијама Завода за заштиту споменика културе.
Бесједећи након молебана протојереј Миодраг Тодоровић је подсјетио на старе Грке, утемељиваче хеленско–хришћанске цивилизације, који су при оснивању полиса прво градили храм, па онда Скупштину, гдје су се сакупљали сви слободни Грци, а тек би онда правили домове за свакодневни боравак.
“Хришћанство је то уздигло на један универзални степен и на један васељенски значај и управо је храм онај показатељ да је човјек биће вјечности. То су знали и стари Грци иако су били пагани, то зна душа свакога човјека јер је словесна и зна без чега не може и за чим тежи”, казао је Тодоровић.
Стога, истакао је прота Миодраг, праве, истинске европске вриједности су хеленско-хришћанске вриједности, а управо је хришћанство на неки начин свим тим вриједностима дало тај васељенски значај.
“Зато је храм увијек орјентир и једна централа око кога се све сабира и даје свему смисао. Зашто је у овом нашем времену помало сад доминантна болест бесмисла? Управо што смо се разасули, постали људи дисперзије, људи појединачности, а немамо ону централу, онај стожер око кога треба да се сабирамо. Управо овај наш храм овдје свједочи, на овом лијепом мјесту. Одавде га сви можемо видјети и гдје нас све призива, некад му мање, некад више долазимо, али он ту смирено чека да му дођемо, као што чекају и душе ових црногорских и херцеговачких ратника који су се управо борили за те вриједности”, истакао је свештеник Тодоровић.
Никшићки храм, чију градњу је иницирао књаз Никола Петровић у спомен погинулим у ратовима против Турака, пројектовао је руски архитекта Михаил Преображенски, с благословом руског цара Александра, оца Николаја Романовог. У ту грађевину уткани су прилози и бројних других православних владара и народа. Освећење Саборне цркве на Велику Госпојину 1900. године обавили су митрополити Митрофан Бан и Сава Косановић уз присуство бројних вјерника и званичника тог времена.
Уз Саборну цркву, са њене лијеве и десен стране гробови су Новака Рамова Јововића и Стојана Ковачевића, знаменитих јунака.
Извор: Ин4с
