Архимандрит Тихон (Шевкунов): Несвети, а свети - Ето шта се све данас у Москви догађа
Олег Александрович Никитин није био нарочито црквен човек. У овој књизи већ постоји прича о освештавању његове куће, о црној пудли и скулптури Мефистофела, коју је добио за усељење. Али много година Олег Александрович свим силама се борио за обнову једног разореног храма: Казанске иконе Мајке Божје у Рјазањској области. Због чега му је баш та црква толико запала за око, не могу рећи. Међутим, два пута годишње, на летњу и зимску Казанску, обавезно је присуствовао служби у том рушевном сеоском храму, у који смо ми, монаси Сретењског манастира, долазили да служимо литургију. Неколико пута Олег Александрович се овде и исповедио и причестио. То је трајало много година, али његово уцрковљење даље никако није ишло.
А на празник Казанске иконе Мајке Божје Господ је себи узео Олега Александровича: 21. јула 2003. године, на летњу Казанску, Никитин из неког разлога први пут није дошао у цркву на вечерње. Телефонирао је, изговорио се неодложним пословима. Увече истог дана јавили су нам да је Олег Александрович преминуо: на путу, у Подмосковљу, његов возач изгубио је контролу над аутомобилом.
Желим да испричам причу којом је Олег Александрович зачудио нас, своје пријатеље, али већ после своје смрти.
Неколико месеци по упокојењу, јавио се он у сну својој ћерки Јелени. У томе нема ничег посебног, али сан је био толико упечатљив да га је Јелена до детаља запамтила.
Олег Александрович упутио је ћерки усрдну молбу: “Молим те, обавезно пренеси Демиртчану моје честитке. Данас слави јубилеј!” – одлучно је молио покојни Олег Александрович. Требало би напоменути да он за живота никада није заборављао своје пријатеље и увек их је звао за рођендан.
“Ком Демиртчану?”, чудила се Јелена и у сну и када се пробудила. Колико год чудновата била цела ова прича, она и мама, Галина Дмитријевна, одлучиле су да ипак позову блиског пријатеља и колегу Олега Александровича, бившег заменика министра за енергетику Виктора Васиљевича Кудрјавог. Овај је одмах лако одговорио на питање жена јер се управо у том тренутку и сам спремао за прославу поводом осамдесетог рођендана његовог и Никитиновог колеге академика Кама Серобовича Демиртчана.
Молба Олега Александровича била је, наравно, испуњена. Виктор Васиљевич Кудрјави саопштио је гостима да има нарочит, веома важан задатак, па је потресеном слављенику пренео честитку покојног Олега Александровича.
Ето шта се све данас у Москви догађа.
