Поводом тридесетогодишњице прослављења, канонизације од стране Заграничне цркве, празник Светог Јована Чудотворца ове године је посебно свечано обележен у Саборној цркви Пресвете Богородице у Сан Франциску, где су похрањене светитељеве нетрулежне мошти.
Празничним богослужењима је началствовао Првојерарх Руске заграничне цркве митрополит Николај, заједно са архиепископом санфранциско-западноамеричким Кирилом, епархијским архијерејом у чијој епархији је свети Јован средином шездесетих година прошлог века завршио своју овоземаљску архипастирску службу, уз мноштво локалних и позваних архијереја и свештених лица. Међу њима је био и епископ лондонски и западноевропски Иринеј, који је том приликом допутовао у Калифорнију не само из дубоке личне љубави према Светом Јовану, већ и да би представљао Епархију британско-западноевропску, чији је Свети Јован био. епархијски архијереј од 1950-1963. г. У његовој пратњи био је и епископ Александар, коме је то била прва прилика да се поклони светитељевим моштима у њиховом последњем почивалишту, као и да посети многа места везана за живот Светог Јована у Западној Америци.
Као што је обичај сваке године на Свечев летњи празник, чесне мошти Светог Јована изнeте су из саркофага на јужној страни цркве у Сан Франциску и пренете у центар храма, где је служен Акатист њему у част (сачинио га је једно од духовних чеда Светог Јована, јеромонах Серафим Роуз) у четвртак увече. Поводом 30-годишњице, Богословски хор Духовне академије Свете Тројице у Џорданвилу допутовао је у Калифорнију како би заједно са члановима реномираног Саборног хора отпевао богослужења.
У петак је свеноћно бденије служио Првојерарх и сабрано свештенство, а у суботу ујутру је служена празнична Божанска Литургија поред светитељевих моштију. Овом годишњом приликом Саборни храм Пресвете Богородице је увек испуњен великим мноштвом гостујућег свештенства и верног народа, који из љубави према великом Чудотворцу долазе из свих крајева земље и света, из свих православних јурисдикција и епархија; али је овом приликом број гостујућих свештенослужитеља и верника био заиста изванредан. Међу присутнима било је многих који су лично познавали Светог Јована, међу којима и нека од „Владичине деце“ коју је он одгајао у сиротишту у Шангају, а касније у Сан Франциску; и неки сада старији служитељи и клирици који су били олтарски прислужитељи богоугодном Архијереју.
После Свете Литургије и литије са молебном пред моштима светитеља, из којих свакодневно истичу обилна исцељења, Првојерарх, сабрани архипастири, свештенство и верни народ провели су неко време у вишечасовном дружењу, надахнути заједничком љубављу према једном од највећих светитеља Цркве и небеском заштитнику и руководитељу пастве православне дијаспоре. Велики банкет је организован ради прикупљање средстава за Добротвора фонд Светог Јована, који је основао Свети Јован 1950-их, а који је наставља његово дело пружања подршке и помоћи бескућницима, гладној, а посебно напаћеној деци широм света.
* * *
Свети Јован (Максимович) Шангајски и Сан Франциски (1896–1966), рођен је у Харкову, Русија (данашња Украјина), 4. јуна 1896. године у племићкој породици, а на крштењу је добио име Михаил. Био је побожно дете, познат по својој побожности и верској ревности од малих ногу.
Михаил Борисович је студирао право на Харковском царском универзитету, а касније богословље на Богословском факултету у Београду.
Монашки живот: 1926. године замонашен је са именом Јован, у част Светог Јована Максимовича Тоболског, његовог претка. За јеромонаха је рукоположен 1929. године.
Јован је 1934. године хиротонисан за епископа шангајског. Своја усилија посветио је служењу разноликој тамошњој православној заједници, која је укључивала Русе, Грке, Србе и Кинезе. Основао је сиротиште, богословску школу и много радио са сиромашнима и болеснима.
За време Другог светског рата и грађанског рата у Кини епископ Јован је организовао евакуацију руских избеглица из Кине на Филипине, и постарао се за њихову безбедност и духовно благостање упркос бројним изазовима.
Године 1951. постављен је за архиепископа западноевропског, са седиштем у Паризу. Његову службу обележило је оснивање неколико нових парохија и мисија широм континента и признање западноевропских светитеља пре раскола од стране руских православних верника.
Године 1962. архиепископ Јован је додељен Архиепископији Сан Франциска и Западне Америке. Упркос противљењу и критикама, ревитализовао је православну заједницу, завршио изградњу Саборног храма Пресвете Богородице, и наставио свој обиман добротворни рад. У Сан Франциску је основао сиротиште Светог Тихона Задонског. У тамошњој цркви служи се и данас.
Свети Јован је био познат по свом подвижничком начину живота, дубоком молитвеном животу и многим чудима која су приписана његовим молитвама за време његовог живота и после упокојења. Спавао је врло мало и проводио ноћи у молитви.
После његовог престављења 2. јула 1966. у Сијетлу забележена су многа чуда на његовом гробу у Сан Франциску. Руска православна загранична црква га је 1994. године канонизовала као Светог Јована Шангајског и Сан Франциског. Године 2008. Свети синод Московске патријаршије и формално је признао прибројење сабору светих Светог Јована Шангајског и Сан Франциског. Уследило је његово поштовање широм Руске православне цркве.
За наш портал превод са руског приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
