Салцбуршки арменолог гђа Дум-Трагут упозорава да Азербејџан не брише трагове Јермена и ранохришћанске традиције у тој области
Азербејџан иде на то да хришћанско културно наслеђе у Горњем Карабаху (Арцах) буде избрисано. На то упозорава салцбуршки стручњак за Јерменију гђа Јасмина Дум-Трагут у интервјуу бечком црквеном листу „Дер Зонтаг”. За сада је неизвесна судбина више од 4.000 сада незаштићених споменика културе, међу којима око 300 цркава и манастира, али и многа гробља.
За стручњака из Јерменије, која води „Центар за истраживање хришћанског Истока“ на Универзитету у Салцбургу, иза развоја догађаја стоји агенда азербејџанске владе, која жели да избрише трагове Јермена и препише сопствену историју. Према Дум-Трагуту, 28.000 јерменских културних добара је уништено током трајања мира, као што су цркве, манастири и крстови из средњег века. „Строго говорећи, не знамо шта се сада дешава у Карабаху. Више немамо приступ“, рекла је она као стручњак за Јерменију. Чувена „Зелена црква“ у Шушију је наводно већ срушена, показују сателитски снимци.
Јерменија је, по предању, била прва хришћанска држава на свету од 301. године. Врло рано је постојало засебно писмо и црквени поглавар, рекла је Јасминаа Дум-Трагут. „Ова ранохришћанска традиција се може видети не само у самој Јерменији, већ и на истоку, на пример у планинама Арцаха“, каже она Горњи Карабах је често био уточиште јерменског племства и имао је важан културни значај: „Овде не видим тек посебно благо хришћанства, већ и место светског културног наслеђа“.
Експерткиња за Јерменију, која је 2023. године добила специјалну награду Стефанус од Франкфуртске фондације Стефанус, проводи истраживања у селима Јерменије у близини границе са Азербејџаном – „увек имајући у виду војне положаје непријатељске суседне земље“, како је она навела уи звештају. У истраживачком одељењу Академије наука у Јеревану, на чијем је челу Дум-Трагут однедавно, она и тим од пет научника проводе теренска истраживања, на пример у Тавушу, где се тренутно поново исцртава граница. Остаци манастира и цркава се мере и фотографишу. „Но, ми питамо и становништво и о обредима и причама, односно о нематеријалном културном наслеђу“, објашњава арменолог. Често постоје стене, извори или крстови где се људи моле и пале свећу.
Енклава Горњи Карабах
Азербејџан је 19. септембра 2023. напао јерменску енклаву Горљи Карабах (која припада Азербејџану по међународном праву). После само једног дана рат је одлучен. Погинуло је око 300 јерменских војника, а било је и цивилних жртава. Нападу је претходила потпуна блокада Горњег Карабаха од стране Азербејџана која је трајала око девет месеци. Више од 110.000 Јермена морало је да напусти своје домове преко ноћи у септембру 2023. године.
Крајем 2023. године Арцах је званично престао да постоји. После Карабашког рата 2020. године, до 30.000 карабашких Јермена је трајно избегло у Јерменију, тако да је мова ала земља прихватила и збринула укупно више од 130.000 расељених лица или још увек покушава да их збрине и интегрише.
Људи беспомоћни, „али не и безнадежни“
После предаје јерменске области Горњег Карабаха прошле јесени људи се осећају беспомоћно, „али не и безнадежно“, каже стручњак професорка Дум-Трагут. Још увек постоји неизвесност и беспомоћност пред догађајима. „За Јермене је одувек било важно да остану независан народ. Упркос свему што су доживели у својој хиљадугодишњој историји, увекје било наде", објашњава она о расположењу погођених.
Геноцид над Јерменима је такође оставио дубоке трагове у историји земље: 24. априла 1915. јединице отоманске тајне полиције у Цариграду су ухапсиле стотине јерменских интелектуалаца и депортовале их у Анадолију, где је већина њих умрла. Ово је био почетни сигнал за геноцид над Јерменима и масакре других хришћана сиријске и грчке традиције. Процене се крећу до 1,5 милиона јерменских смртних случајева и до 500.000 жртава међу хришћанима других а вероисповести.
За наш портал превод са немачког приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
.png)
