У Естонији власти захтевају да се Естонска православна црква Московске патријаршије (ЕПЦ МП) до краја јула јасно изјасни о изласку из јурисдикције Руске православне цркве (РПЦ). Међутим, ЕПЦ- МП жели да овом питању приступи мирно и разборито, као и у складу са законским нормама, преноси естонска новинска агенција ERR.
„…У политици видимо да се људи мењају, владе мењају, странке мењају – све се то дешава веома брзо. У Цркви очекујемо нешто другачији приступ“, рекао је епископ тартуски Данило, викар Талинске епархије.
На питање да ли држава може да спроведе принудни прекид јурисдикцијске надлежности, владика Данило је одговорио да су у понедељак адвокати ЕПЦ МП разговарали са начелником Одељења за верска питања Министарства унутрашњих послова, уз напомену да се Министарству не жури.
Када је Русија започела своју специјалну војну операцију у Украјини, естонски политичари држали су се понашања украјинске владе у постављању ограничења на аутономну цркву под Московском патријаршијом. У Украјини је то довело до законских предлога да се промени назив УПЦ или да се она потпуно забрани, чиме се легализује конфискација њене имовине или укида њено коришћење од стране Цркве. У Естонији је држава постепено појачавала притисак на ЕПЦ да се потпуно одвоји од Московске патријаршије и прогласи се потпуно независном. Предузети су кораци да се то сигнализира, као што је одузимање дозволе ЕПЦ-и да и даље има закуп свог пословног простора у Талину и присиљавање митрополита таинског и све Естоније Евгенија да напусти Естонију.
Почетком јуна сајт ERR је известио да естонске власти захтевају да ЕПЦ потпуно раскине са Москвом. Тобожњи разлог је њено схватање подршке Његове Светости патријарха Кирила Специјалној војној операцији, а на основу његових изјава да је ово рат против сатане и да војници који бране своју отаџбину испуњавају свету дужност према Богу – тачније, да нико нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15,13).
Притисак се посебно повећао након медијских извештаја о заседању Светског руског народног савета 27–28. марта 2024. На овом заседању је објављен документ који су разни западни медији протумачили као да је сукоб у Украјини „свети рат, ” с циљем да се угаси украјинска независност и наметне руска власт.
Сајт OrthoChristian је о томе питао јеромонаха који је присуствовао том заседању , а он је одговорио да такву изјаву није дао великодостојник Цркве, заправо није јасно да је било каква таква изјава дата на заседању— иако је документ те врсте појавио на сајту Патријаршије.
У сваком случају, епископ тартуски Данило је одговорио на овај случај на на конференцији за штампу 9. априла:
„Естонска православна црква Московске патријаршије (ЕПЦ МП) нема основа за прекид везе са Руском православном црквом, јер документ усвојен на Руском свенародном сабору није одлука Цркве већ став друштвене организације, који је чак у супротности са званичним документима Цркве…”
„Ако се дотакнемо тема везаних за рат, истичемо да проповед Цркве треба да буде изнад сваке такозване политичке борбе. Ми у Цркви не треба да се бавимо политиком... У нашим црквама има много избеглица из Украјине, људи који су се затекли овде бежећи од рата. На неки начин, могло би се рећи да су лакмусов тест. ..“
* * *
Хришћанство је дошло у Естонију у 11-12 веку. До 13. века утицај Новгородске републике донео је источно православно хришћанство у источну Естонију, посебно у области око града Нарве.
Почетком 18. века Естонија је дошла под руску власт после Великог северног рата. Током овог периода православно хришћанство је почело да се шири, посебно међу естонским сељаштвом.
Руско царство је подржало оснивање православних цркава, а многи естонски сељаци су примили православну веру. У ово време подигнуто је много православних цркава и основана Ришка православна епархија, која је обухватала Естонију.
Може се тврдити да став званичне Естоније о црквеним питањима одражава њену жељу за независношћу. После пада Руског царства и бољшевичке револуције Естонија је 1918. прогласила независност. Жестоким верским прогонима у Совјетском Савезу поремећена је директна комуникација са московским патријархом, а цариградски патријарх је Естонској цркви издао томос о аутономији 1923. године.
Године 1940. Совјетски Савез је анектирао Естонију, а Естонска црква се вратила Московској патријаршији. Након распада СССР-а и естонске независности, део Естонске цркве вратио се Цариграду (данас Естонска аутономна православна цркав) како би подстицао естонску националност, док је велики део по свом збору остао под Московском патријаршијом (ЕПЦ). Естонска аутономна црква се углавном састоји од етничких Естонаца, док ЕПЦ МП претежно служи становништву које говори руски—иако постоје читаве естонске националности које исповедају православље у ЕПЦ, као што су Сету. Становништво које искључиво говори руски, које чине Руси, Украјинци и Белоруси који сада живе у Естонији, чини око 27 процената целокупне естонске популације. Већина етничких Естонаца су лутерани, или уопште не исповедају хришћанство.
Две црквене структуре су углавном одржавале међусобни мир. У Естонија је такође чувени руски православни Пухтички манастир, који је сновао Свети Јован Кронштатски, а који никада није био затворен под Совјетима.
За наш портал превод са енглеског приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
