Огњем облистана Марина
Кад Господ призове
Он призива душе
Овенчане у љубави
И од незнабожачких родитеља
И из незнабожачког народа
Изабира срцем посвећене
Тако изабра Марину
У дванаестој години њеног живота
Знајући да је она невеста Христова
Целомудрена и благочестива
Омрзнута од оца земаљског
А закриљена љубављу Оца небеског
И у мукама се не одрече Оца
Кад јој змија главу обави
Молитвом је отера
И облиста је светлост небесна
Кад је водом и огњем мучаше
Трпељивошћу својом Христа утврђиваше
Кад је безумни судија осуди
На посечење мачем
С блаженим осмехом предаде главу
Пред очима имајући ангеле
И љубљеног Христа
Душу му предаде и она заблиста
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
