Архимандрит Тихон (Шевкунов): Несвети, а свети - О глупим грађанима
У једном византијском граду преједени, лењи житељи толико су изгубили сваки стид да су самозадовољно чинили свакојака безакоња и ни на крај памети им није било да слушају свога старог добродушног епископа, колико год их овај преклињао да се поправе. Грађани су једнако терали шегу са старцем и гурали га од себе као досадну муву.
Напослетку стари епископ умре. На његово место дође млади архијереј и поче да живи тако да су се згрозили чак и искусни житељи тога града. Е, тад се сетише свога доброг и кротког старца-епископа.
Најзад, не издржавши непрестано убирање прилога, увреде, батине и најневероватнија непочинства новога архијереја, становници града стадоше се као један молити:
Господе, па зашто си баш к нама послао овакво чудовиште?
Нису знали ни како ваља да се помоле, али се после њихових дугих јадиковки Господ ипак јави једноме грађанину и одговори: “Тражио сам за вас горега, али нисам га нашао!”
