Архимандрит Тихон (Шевкунов): Несвети, а свети - Још једно кршење типика или како је отац Рафаило постао анђео
Догодило се то 1977. године. Отац Рафаило је тада био врло млад јеромонах, недавно рукоположен у Псковско-Печорском манастиру. Једног сунчаног летњег јутра он у најлепшем могућем расположењу уђе у пећински храм Успења Пресвете Богородице да служи литургију. Али прво што тамо угледа била су три пијана хулигана. Двојица се грохотом смеју док трећи покушава да припали цигару на кандилу испред иконе Пресвете Богородице.
Оно што је уследило отац Рафаило памти као кроз маглу. Верници који су присуствовали сцени касније су причали да је млади јеромонах веселог пушача дохватио под мишку (отац Рафаило имао је изузетну физичку снагу), изнео га напоље, у порту храма, и ударио га тако да се и дан-данас о томе прича… И тек тада отац Рафаило дође к себи.
Он се сећа само да је, као на успореном снимку, видео да се несрећни хулиган одвојио од земље, винуо у ваздух, а затим свом тежином треснуо доле и остао непомичан…
Друга двојица притрчаше, брже-боље дохватише пријатеља за руке и у великом страху стадоше да га вуку према манастирској капији, све време се обазирући на оца Рафаила. Тада он схвати да се догодило нешто непоправљиво и да за њега више нема служења литургије. Ухвати се за главу и колико га ноге носе појури у келију оца Јована, свога духовника.
Старац је у том тренутку обављао своје монашко правило. Отац Рафаило упаде без куцања, баци се пред њим на колена и у очајању му исприча шта је учинио. А онда стаде духовника молити да му опрости тај грех и да му каже шта сада да ради.
Отац Јован пажљиво саслуша свога послушника, а затим му “очита буквицу”:
Немој да ми се ту пренемажеш! Што одмах трчиш под епитрахиљ? Ниси њега ти ударио, ударио га је Анђео!
Онда ипак прочита разрешну молитву, благослови оца Рафаила и посла га да служи литургију.
