Његово високопреосвештенство Митрополит кемеровски и прокопијевски г. Аристарх из Руске православне цркве началствовао је јутрос, 21. јула, на празник Светог великомученика Прокопија, Светом службом Божијом у Цркви Светог Димитрија у Колашину, уз саслужење Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, бројног свештенства и свештеномонаштво, у молитвеном присуству вјерног народа.
Бесједећи сабранима након Јеванђеља, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, казао је да смо у овом прочитаном јеванђелском одјељку о исцјељењу капетановог слуге чули неколико веома важних ствари за наше спасење. Исусу Христу у Капернауму приступи римски капетан, молећи га да исцјели његовог слугу који већ дуго болује и нема му помоћи. Господ на то одговара да ће да уради оно што је углавном радио током трогодишње своје проповједи, прилазио, дохватао се болесника и они његових хаљина… јер гдје год је Божија сила и у ком је човјеку вјера, бивају и исцјељења.
„Господ каже капетану ако је тако, сад ћу ти доћи у кућу да исцијелим тога слугу. У Јеванђељу Господ нам стално открива све нове и нове дубине Његовога промисла и Његове силе. Све ово је одлично и све је то тачно, што си ближе Богу и што ти је ближе Божији човек биће и теби боље, па довољно је да сретнеш Божијега човјека да ти каже: Помаже Бог, па ти је боље. Довољно је да те погледа, да ти се насмије, па ти је лакше, осјећаш се и ти некако бољи човјек Ти сусрети, ти додири, ти загрљаји, то је све од Бога и то је добро, али ево једне дубље тачке. Овај римски капетан каже: Ма, немој ми долазити кући, ја сам многобожац, ја сам римски капетан, ја сам овдје некакав окупатор. Он је ту привремено, свјестан да је он ту неки странац, али муку има човјек“, бесједио је о. Гојко, подсјетивши на капетанове ријечи .„Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци реч, и оздравиће слуга мој. На те ријечи римског капетана, Господ каже: Ово не чух ни од једног Израиљца.
Капетан даље каже: „Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини.”
„Замислите ово што је изговорио капетан, то је стигло до Николе Тесле, до Михаила Пупина, до највећих научника, до 21. вијека. Шта људи виде кроз микроскопе и кроз телескопе? Да има једна сила, како Његош каже, која над свим беспорецима као умна сила торжествује. И као што тај капетан, што би се рекло сиромах, заповједа са некаквом четом од стотину људи па га добро слушају, тако Господ командује над свим атомима, молекулима, свим силама овога свијета, па и силама које нама доносе болести и немоћи. Јер пуно тога је моћније од људи, скоро да је све моћније од нас, што каже наш народ: Без Бога ни преко прага.“
Ова прича о римском капетану такође нам поручује да свака политичка, војна сила ма колико јака има врло ограничену моће, јер капетан Римскога царства, као неке највеће силе свјетске, не може ништа да уради, болестан му је слуга, треба му Божија помоћ.
„И друга ствар којом нас учи ово Јеванђеље је да не можемо осуђивати и маркирати људе: Он је Србин, онај Рус, Грк… ако је израиљском народу, што је говорио блаженопочивши Митрополит Амфилохије цитирајући псалам, коме се Бог толико наобећао, да неће себе ућерати у лаж, ако је пред припадницима тога народа уздигао овога безбожнога капетана, немојте мислите да смо ми, као људи из Колашина, Цуца, из Црне Горе, Србије, Русије, самим тим Богу ближи. Не! Ова нас прича, као и многе друге приче у Светом писму, учи да сваки дан изнова стојимо као овај капетан, као недостојне слуге којима може бити боље само ако Господ каже своју спасоносну ријеч“, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински.
Митрополит Јоаникије: Од власти овога свијета тражимо само слободу наше вјере, слободу савјести и мисли
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије у архипастирској проповиједи је рекао да је Свети великомученик Прокопије, кога данас прослављамо, као апостол Павле имао откривење од Бога када је био послан да гони хришћане у Александрији. На путу за Египат, јавио му се Господ, као и Светоме апостолу Павлу, и показао му се Часни крст са небеса. Сила Часнога крста га је осјенила и он је одмах по том откривењу одбацио своје дотадашње паганско незнабоштво и повјеровао у Христа и умјесто да буде гонитељ хришћана, постао је њихов велики заштитник.
„Вратио се и ослободио Јерусалим од Агарјана, и у томе има неке чудесне знаковитости. А јављање Часнога крста у таквој слави са неба, било је прије његовога јављања цару Константину. Видимо да је било дошло вријеме послије много страдања Цркве Божије, послије хиљаде и хиљаде хиљада мученика који су пострадали за име Христово, да света православна вјера заблиста у својој пуној слави и сјају“, казао је Владика, подсјетивши да се то убрзо и догодило у вријеме цара Константина опет пројавом Часнога крста, који је укријепио и оснажио Светога цара.
Нагалашавајући да смо сви ми захвални цару Константину због слободе која је дата хришћанима, да могу слободно вјеровати, исповједати и живјети своју вјеру, а да зато не буду гоњени, Митрополит Јоаникије је казао да ми у суштини од било којих власти овога свијета и не тражимо ништа више. Само слободу наше свете вјере, само слободу савјести, слободу мисли.
„Међутим, видимо да је данас те слободе све мање у свијету. И у оним земљама које су се највише хвалиле слободом и демократијом, видимо да за поједине ствари просто влада диктат, нема слободног мишљења и не може се мислити осим онако као што је прописано. Дакле, морамо бити свјесни да та искушења нијесу прошла, него да ће их бити још увијек, а ми, православни хришћани, да се наоружавамо даровима Божјим као што се и наоружавао Свети великомученик Прокопије који се испунио Божијом благодаћу, свјетлошћу, силом и истином и слободно почео да исповједа своју православну вјеру“, казао је Митрополит и подсјетио да је, када је био мучен, Свети Прокопије својим мучеништвом задивио многе те су повјеровали у Христа, међу којима је била и његова мајка која га је пријавила властима само зато што је хришћанин.
Говорећи о великом поштовању Светог Прокопија у нашем народу, Митрополит је нагласио да многи овог светитеља светкују и призивају у помоћ те да сви они који поштују његов свети спомен добијају дар од Бога на овај празник.
„Ја мислим да смо ми данас овдје у Колашину заиста тај дар од Бога и добили. Наравно, прије свега због ове Свете службе што се Богу помолили, сабрали се око имена Божијег, молили се славили Бога и причестили се Светим тајнама Христовим, а исто тако смо даровани што нам је данас у гостима наш драги Високопреосвећени Митрополит кемеровски и прокопијевски г. Аристарх из Руске православне цркве, из далекога, али, благодарећи њему, нама блискога и драгога Сибира“, нагласио је Митрополит Јоаникије, указујући на љубав коју нам Митрополит Аристарх показује својим доласцима, али и када нас широкога срца и душе дочекује у својој Митрополији.
По његовим ријечима заправо ове посјете су наставак традиције када се овај свети храм градио, и много деценија послије тога, када није било дражега госта од онога који долази из братске Русије.
„И ми то исто и данас настављамо, ту традицију његујемо и међусобно се посјећујемо и братску љубав утврђујемо и унапређујемо, а тиме утврђујемо јединство једне свете саборне и апостолске Цркве“, поручио је Високопреосвећени Митрополит, још једном истакавши и своју и радост Колашинаца због посјете драгог госта. Честитајући празник Светог Прокопија и иконе Пресвете Богородице Казанске, која се чудотворно јављала и помагала у много наврата руском народу, и данас помаже, Архиепископ цетињски се помолио да тако буде и убудуће, да помогне и да га изведе из свих искушења, која наилазе на све нас. Такође је заблагодарио на доласку о. Андреју из Петрограда и изразио задовољство што нам долазе браћа Руси.
Митрополит Аристарх: Молимо се једним срцем и једним устима за Српску и Руску православну цркву и њене предстојатеље
Потом се сабранима обратио Митрополит кемеровски и прокопијевски г. Аристарх, који је заблагодарио на прилици да у Цркви Светог Димитрија у Колашину служи и са сабранима подијели радост празника, да се једним срцем и једним устима молимо за Српску и Руску православну цркву, посебно за њене предстојатеље, Патријарха српског г. Порфирија и Патријарха московског и целе Русије г. Кирила.
Високопреосвећени Митрополит Аристарх је подсјетио да сва Русија данас слави икону Богородице Казанске, чије празновање је успостављено 1649. године, у знак захвалности за спасење Москве у све Русије од инвазије Пољака 1612. године, и упознао саабране са многоборјним јављањима и чудесима Мајке Божије Казанске.
