Његово Вископреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован је служио 15. јула 2024. године, на празник Полагања часне ризе Пресвете Богородице, свету Литургију у порти цркве брвнаре посвећене Светом великомученику Георгију у Брајковцу, поводом славе тамошње Заједнице за рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности „Земља живих”.
Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Ћурчин, Златко Димитријевић, Жељко Ивковић и Марко Митић, протојереј Родољуб Војиновић, протонамесник Стефан Франовић, протођакон Никола Урошевић, јерођакон Николај Кокановић и ђакон Стеван Илић. Благољепију сабрања допринело је појање „Србских православних појаца” из Београда. Сабранима, међу којима је био велики број бивших штићеника заједнице, о значају празни и помоћи и заштити коју је Пресвета Богородица кроз векове пружала свима, па и данас, онима који јој молитвено припадају надахнуто је беседио митрополит Јован.
– Данас празнујемо Полагање ризе Пресвете Богородице. Њена риза, коју данас прослављамо, била је обична, вештаствена тканина, али је њу осенила сила Божја и благослов. Тако је постала извор исцељења. Кроз веру и духовно размишљање и ми треба да прилазимо ризи Мајке Божје и да замолимо избављење. Она ће нам помоћи и изаћи у сусрет нашим молитвама и жељама ако су оне богоугодне. То све зависи од наше вере. Са каквом вером јој прилазимо такав ћемо благослов и добити. Вера је основ нашег живота. Вером уводимо Христа у себе. Када целивамо реликвије Мајке Божје прилазимо са осећањем да заиста целивамо Њено нетрулежно тело. Дубље гледано, Пресвета нас све духовно облачи у ту ризу. Облачи нас у нетрулежну одећу: веру, доброту, милосрђе, љубав и све оне врлине којима прилазимо Богу. С правом је названа заштитницом рода људског, свих хришћана и свих оних који се Њој моле. Она је Брза помоћница. Имамо и иконе које се тако зову, а и многи храмови у Русији су посвећени Брзој помоћници. Неки храмови су посвећени и икони Свих жалосних радост. Свима којим су у жалости Богородица дарује радост. Зато када читамо акатист Мајци Божјој непрестано понављамо: „Радуј се, радуј се, радуј се…“ и Она се радује највише када се ми радујемо Њој. Исто како када мајка осети да јој се дете обрадовало и она му одговара радошћу. Када год јој се обратимо за помоћ, Она притиче да нас избави од невоља. А ко од нас нема невоље, муке и проблеме? Она нас избавља о невоља и искушења. Све наше невоље и потешкоће Богородица узима и прима на себе исто као што је и Господ позвао све уморне и натоварене да их одмори. Не треба већа утеха од тога да имамо таквог Бога. Бог се спушта у нашу провалију у коју пропадамо са својим гресима и Он нас подиже. Има ли веће радости него да имамо Мајку Божју која непрестано клечи пред својим Сином и моли за род људски. И ми се молимо да нас Она спаси. Само Богу и Пресветој Богородици кажемо: „Спаси нас!“ Осталим светитељима се молимо да се они моле за нас. Због свега тога се Пресвета Богородица толико често и слави у Цркви. После Господа Христа верујући народ се највише обраћа Мајци Божјој за помоћ. Она милује народ који иде путем Христовим. Има ли лепшег миловања него кад мајка помилује своје дете? Нема. Она нас милује и снажи. Она руководи и закриљује својом светом ризом и приводи Христу. Зато у Цркви кажемо да је Богородица шира од небеса. Како? Тако што је у својој утроби носила Онога који је шири од небеса. Њено крило је велико као васељена. Само до нас је да ли ћемо се огрејати на крилу Мајке Божије? Нема топлијег крила од мајчиног крила. Нема веће школе од мајчине школе. Када су питали једног ученог човека ко му је помогао да стекне тако велико образовање, он им је одговорио да му је највише помогло крило његове неписмене мајке. Те старе мајке, нису често биле ни писмене, али су знале шта је вера, шта им је дужност. Нажалост, живимо у озбиљним временима у којима су оне праве, исправне вредности замењене погрешним вредностима. Многи се труде да те погрешне врености спроводе у свом животу. Слушате о толико промовисаној родној равнопраности. Велика је то пошаст. Слушате и о томе да ће уместо оца и мајку деца имати родитеља бр. 1 и родитеља бр. 2. Да ли се човек своди на број? Да ли је човек икона Божја? Јесте, али на овакав начин ми га претварамо у икону не Божју, него оног другог. Данас чак чекамо да се дете у неком периоду развоја определи да ли се осећа као мушко или женско. Ово је директно устајање на Бога и Божји поредак. Када се Божји поредак исквари квари се свешто је у поретку. Ми крштени људи не бисмо смели никако да заменимо оца и мајку са некаквим бројевима – беседио је митрополит Јован.
После освећења славског колача трпезу љубави су припремили штићеници заједнице са својим старешином протојерејем-ставрофором Александром Новаковићем.
Извор: Епархија шумадијска
