На Канли кули у Херцег-Новом, синоћ, 15. августа, на празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, свечано је отворен 11. „Трг од ћирилице“, културно-духовна манифестација посвећена очувању ћириличног писма и духовног идентитета, чије оснивање је благословио блаженопочивши Митрополит Амфилохије.
Овогодишњи „Трг од ћирилице“ и „Ђедов сабор од Дунава до мора сињег“, посвећен обиљежавању 130 година од рођења, 45 година од престављења и 10 година од преноса моштију Преподобног Јустина Ћелијског, почео је благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија.
Митрополит Јоаникије: Отац Јустин је овјенчан и славом својих духовних синова и кћери
Честитајући славу граду Светога промученика и архиђакона Стефана и почетак ове значајне, традиционалне духовне и културне манифестације, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да Стефан значи онај који је овјенчан славом, али да се Свети Стефан није овјенчао трулежним вјенцем пролазне славе, него нетрулежним вјенцем вјечне славе Божије, изатканим од Божије свијетлости и вјечног живота:
„Према тој небеској слави тежио је не само он, него сви хришћани кроз сва покољења и многи од њих су се удостојили вијенца вјечне славе, прије свега мислим на Свете апостоле и на Свете мученике чије је коријен Свети архиђакон Стефан. Али нису само мученици они који су пролили своју крв за Христа, него се могу слободно назвати мученицима сви они који су свој живот принијели Христу Господу на дар, као што је Преподобни ава, отац Јустин чији јубилеј славимо: 130 година од рођења, 45 година од блажене његове кончине и 10 година од обретења његових светих моштију.“
По његовим ријечима отац Јустин, који је од своје најраније младости ишао путем Светих апостола, пророка и мученика, свједока Христових, тежећи према вјечној и нетрулежној слави небеској, развио је многобројне дарове који су заблистали вјечном Божјом светлошћу те се јавио као оригинални мислилац, дубоки теолог, велики пастир, пјесник, стваралац, писац и што је посебно важно нагласити и духовни отац. Подсјетивши на ријечи Светога апостола Павла, којима се обраћао вјернима које је он привео Цркви и укључио их у живот Цркве, сјединио их са Христом, да су они његов вјенац и вјечна радост, Владика Јоаникије је нагласио да се отац Јустин (Поповић) није само овјенчао славом као велики теолог и велики стваралац, већ се овјенчао славом својих духовних синова и кћери.
„Прије свега мислим на двије генерације епископа Српске православне цркве који су били његова духовна чада. Једна генерација која је изашла на сцену одмах послије Другог свјетскога рата и друга генерација која је преузела бреме Цркве послије Јустиновог упокојења. Ми смо овдје имали тај изузетни благослов да двојица од његових истакнутих ученика буду нама пастири кроз неколико претходних деценија. Оставили су неизбрисив траг у животу Цркве и српског народа и цијелог православља и наставили дјело оца Јустина. Они су се јавили као велики теолози, као велики пастири, као пророци овог времена, они пророци који разобличавају зло и лажи у времену у коме живе, али и у времену које долази послије њих. То су наши духовни родитељи: Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије. Они су заиста, међу осталим ученицима оца Јустина, најљепши вијенац његовога дјела, заједно са свим оним што је отац Јустин урадио и оставио српском роду“, истакао је Архиепископ цетињски г. Јоаникије.
Указао је да је најдрагоцјеније то што је послије себе отац Јустин оставио своје ученике и ученике својих ученика те да је духовна обнова послије комунистичког времена била понајвише везана за Светог владику Николаја, оца Јустина и за његове ученике.
На крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је заблагодарио оснивачима ове духовне и културне манифестације и свима онима који су дали свој допринос да она добије свој израз, своју препознатљивост и достигне тако велики значај:
„Надамо се да ће ова манифестација која је заживјела, која је постала изузетно значајна, монументална, препознатљива, убудуће наставити да живи још интензивније и зато благосиљам све оне који су се у њен рад до сада укључили и који ће се и у будућа времена укључити у њен живот и рад.“
Стеван Катић: „Трг од ћирилице“ – луча која освјетљава просторе наше историје и идентитета
„Трг од ћирилице“ својим словом свечано је отворио предсједник Општине Херцег Нови г. Стеван Катић, истичући да трајање ове манифестације „значи да смо на правом путу и да смо као достојни насљедници и добри домаћини наставили поштовање традиције нашег народа, окупљајући своје суграђане и пријатеље на обиљежавању славе оснивача града“ те да је сигуран да ће „без обзира на савременост и брзину живота тако наставити и наши млади у будућности“:
„То ће, такође, бити потврда да смо на правом путу – путу поштовања, очувања вјере и народних обичаја као нашег најзначајнијег културног добра. У такво културно добро, које представља идентитет нашег народа, спада и очување ћириличног писма. Зато већ једанест година у Херцег Новом трају изузетно квалитетни програми уоквирени под називом Трг по ћирилице. И тада када је основана и данас дуже од деценију касније, ова светковина је луча да се опоменемо, да не заборавимо да освијетлимо просторе сопствене историје и идентитета који су исписани ћириличним писмом. Очувањем ћирилице чувамо постојање нашег народа.“
Господин Стеван Катић је изразио задовољство што ће „Трг од ћирилице“ и ове године окупити еминентне научнике, професоре и понудити програме у славу и част значајних јубилеја и годишњица, као и то што је по први пут поред Општине, као главног покровитеља, ову манифестацију подржало и Министарство културе и медија:
„Надам се да ће се ова манифестација у наредном периоду наћи и међу онима од посебног значаја за државу Црну Гору, што досадашњим радом апсолутно и заслужује. Уз жељу да траје још много година, проглашавам 11. Трг под ћирилице отвореним!“
Богољуб Шијаковић: Из Светосавског, Косовског, Видовданског, Његошевског завјета црпимо норме нашег историјског постојања
Част да произнесе бесједу припала је проф. др Богољубу Шијаковићу.
„Бог је човјека створио као смислотворно биће, као биће које не само да трага за смислом у стварности, него и само производи смисао у многим областима живота. Смисао у живот уноси границе, то јест норме, па благодарећи нормативности знамо шта је нормално а шта није, шта је истинито а шта није. Шта је морално исправно и допустиво а шта није, шта је смислено а шта није. Ми живимо у доба кризе нормативности, абнормалност се намеће као нормалност, мјесто истине заузима постистина, моралне, правне и обичајне норме се изопачују, што производи патолошку равнодушност на зло, индиферентност на гријех. Без норми свијет постаје лишен смисла. Смисао, норме, вриједности у крајњем происходе из светости, а Бог је једини свет по природи, суштински. На многе начине Бог брине за нас и не оставља нас саме, шаље нам велике христолике личности да бисмо преко њих примили и остваривали Његову поуку, да бисмо усвојили норме којима процјењујемо своје поступке и мјеримо наше вријеме. Такав је у свом времену био Свети Јустин Ћелијски, такав је у нашем времену био неумрли Митрополит Амфилохије.“
Пошто су норме садржина завјета, онда су такви људи истински чувари завјета, а завјет одзвања из древности и упућује на савез Бога и људи у историји. Дајући Мојсију 10 заповијести за народ Израиља, Бог је на своју иницијативу са изабраним народом склопио савез као уговор који не смије да се крши. Бог је господар савеза, то јест завјета, па он нема разлог да га промијени, његов садржај измијени.
„Јер савез или завјет није заснован на симетричном односу партнера са једнаким правима, већ изражава суверену Божију одлуку којом се изабранима поклања љубав, што обавезује на вјерност. Овај савез, завјет претпоставља нормативност и истовремено производи нормативност на коју се стране обавезују. Наиме предмет и садржина савеза је етика у смислу закона као нормативног поретка живота у којем Бог јемчи правду. Етика која се открива као израз Божије воље, а друга страна прихвата ову вољу као своју“, истакао је др Богољуб Шијаковић.
Подсјећајући да нормативност завјета конституише народну заједницу, истиче да би онај који одустане од завјета раскинуо заједницу са светошћу, изшао из заједнице завјетног народа те да је не испуњавање завјета гријех, као и да прихватању завјета треба приступити не само одговорно и разумно, него и са спремношћу на жртву:
„Приврженост завјету не практикује се у неком уобичајеном периодичном ритуалу, већ долази до изражаја у критичним моментима личне и колективне драме. Због тога што на завјету треба истрајавати, завјет укључује заклетву и молитву. Обавезивање на нормативност, то јест етику као садржај завјета, додатно се осигурава дакле заклетвом, која дјелује консеквенционистички. Она нас обавезује на прихватање и онога што је за нас неповољно“, бесједио је професор Шијаковић и поручио да је наш завјет и обнова капеле и олтара на Ловћену.
Завјет укључује добровољно и разборито прихваћену обавезу, чије се важење јемчи заклетвом, а, како је казао, заклињемо у оно што је најцјењеније, најдостојније и најстарије, у оно што је завјетно.
„Заклетва је завјет само ако је заклетно обећање упућено Богу коме се јемчи вјерност што нас обавезује на испуњење обећања. Сасвим Нови завјет установљује Христос успостављајући Евхаристију у чији темељ полаже себе као једину чисту жртву искупљења, спасења, као заступничку и замјенску жртву. Жртву која нас освећује једном заувијек и укида потребу даљег жртвовања. Довољно је евхаристијско причешћивање Његовом жртвом које је причешћивање спомен Христа. Овај Нови завјет као обећање искупљења и спасења, осигуран је и зајемчен такође заклетвом. Дакле, на Христовој жртви успостављени искупитељски и спасењски завјет, као заклетвом зајемчено обећање, односи се не само на прошлост која се у Евхаристији понавља као спомен, и садашњост у којој вјерност завјетној нормативности има аспект вјечности, него и на будућност остварења наде, а то је заправо остварење завјета“, поручио је г. Шијаковић.
По ријечима уваженог професора сви наведени аспекти завјетног савеза са Богом, а посебно Христовог Новог завјета, налазе се у светосављу:
„Садржај завјета је непромјенљив, јер је он основан нормативности, то јест, завјетне етике. Прихватање завјета претпоставља вјерност и спремност на жртву ради остварења завјета. Завјет је заклетвом зајемчено обећање на које се молитвом подсјећа да ће бити остварен садржај завјета, то јест Богом дароване наде која је израз љубави и милост. Светосавски завјет је Христов Нови завјет у српској историји и култури.“
Светосавље јесте национално у смислу да је оно конкретна вриједност и постигнуће једне конкретне нације – српске, но вриједност и нормативност имају снагу важења уколико су у довољном степену универзалне.
„Универзални смисао светосавља истакао је управо Свети Јустин Ћелијски у књизи Светосавље као философија живота, уједно критикујући европски хуманизам и нихилизам, заступајући теохуманизам и идеју свечовјека насупрот надменој и погубној идеји надчовјека. И Јустинов ученик Митрополит Амфилохије даље развија ове теме у изванредним студијама о Светом Сави. Ови наши чувари Светосавског завјета такође су чувари Косовског завјета и видовданске етике јер једнако и Савиндан и Видовдан посвједочују небеско поријекло моралних норми наше народне личности. Једно те исто су светосавска и видовданска етика, Светосавски и Косовски – Видовдански завјет. Завјет светосавски, косовски, видовдански, његошевски примили смо као тестамент из ког црпимо норме нашег историјског постојања“, закључио је проф. др Богољуб Шијаковић.
Након уводног дијела, уприличен је богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали: музички ансамбл „Фенечки бисери“ из Београда, АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, народни гуслар Жељко Вукчевић, драмски умјетници Ивана Жигон и Горан Славић, Српско православно пјевачко друштво „Свети Сава“ из Херцег Новог и вокална солисткиња Теодора Бајић. Програм су водили Александра Миљанић и Теодора Ковач. Уредник програма прве вечери 11. „Трга од ћирилице“ је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.
Друго вече 11. „Трга од ћирилице“- 800 година манастира Врањина на Скадарском језеру
Програм насловљен „Свјетилник православља на дједовини Светог Саве – Манастир Врањина сред свете горе зетске“ почиње вечерас у 21 час на Тргу херцега Стјепана, код Храма Светог архангела Михаила у старом граду. Говориће: игуман манастира Врањина јеромонах Јоаким, протојереј Слободан Лукић из Будве и др Ђорђе Бубало из Београда.
„Трг од ћирилице“ (15-28. августа) ове године, поред јубилеја посвећеном Преподобном Јустину Ћелијском, обиљежиће: 800 година манастира Врањина, 770 година од упокојења Светог архиепископа Српског Никодима, 430 година од спаљења моштију Светог Саве, 530 година од штампања “Октоиха првогласника“, 230 година од оснивања Карловачке богословије, те 200 година од освећења Цркве Ризоположенија Пресвете Богородице у Бијелој.
Организатор ове културно-духовне манифестације посвећене очувању ћириличног писма и културног идентитета је Српска православна црквена општина топаљско-херцегновска, под покровитељством Митрополије црногорско-приморске и Општине Херцег Нови.
