Поводом славе града Херцег Новог, данас, на празник Пренос моштију Светог Архиђакона Стефана Високопреосвећена господа Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приорски и Егзарх свештеног Трона Пећког Јоаникије и Архиепископ мостарско-требињски Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије служили су Свету службу Божију у цркви Светог Спаса на Топлој.
Саслуживало им је свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске православне цркве.
Прије почетка Литургије Митрополит Јоаникије је у чин чтеца рукопроизвео Михаила Костића и Матеја Дакића.
Митрополит Димитрије је у литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао да је оно што човјек треба да принесе у Цркви вјера жива.
„Жива вјера у живога Спаситеља. На томе све стоји“, рекао је он.
Подсјетио је на ријечи светих отаца да је Христос та жива оваплоћена вјера.
„Он се јавио и показао на шта је дубина и висина и ширина људског срца и чему човјек треба да стреми. А опет, Он је и суштина сваке врлине. Што каже Свети Максим Исповједник, у Њему је суштина сваке врлине. Кад год нешто радимо, треба у Христу да га радимо, треба Христом да га радимо, треба Христу да га приносимо. Треба да иштемо силу Божју која ће нам помоћи у нашем дјелу. Све пред ноге Божије, све пред Христов лик да полажемо и онда ће он то благосиљати и узносити Богу Спаситељу нашем“, рекао је Митрополит Димитрије.
Рекао је да је данас присутно у животима људи много очајања и да је покајање одбацивање очајања.
„Оно је стављање наших гријехова пред Бога и преко тих гријехова гледање у лице Христово. Бог је већи од нашег срца, Бог је већи од наших гријехова. Не значи да треба олако да их схватамо, да им се предајемо и да им се подајемо, јер је то и трагедија и катастрофа овога свијета. А опет, Бог је милостив. Као једна кап у океану, такве су наше слабости и наши грехови пред лицем Божијим. Само треба да му се обратимо и да похрлимо у сусрет Христу“, казао је Митрополит Димитрије.
Казао је да је такав био архиђакон Стефан и да су такви били први хришћани.
„Он је био свакога дана спреман на смрт, заправо за живот вјечни. Зато Свети Стефан кад умире види Спаситеља од десне стране Оца, кроз кога је уграђен у овај свијет, кроз кога је свијет створио, којим свијет битише, који је Сведржитељ, који одржава овај свијет. Тога је видио и као будућност овога свијета, као онога ка коме иде овај свијет“, казао је Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски.
По заамвоној молитви благосиљани су славски колач и кољиво, а по отпусту је Митрополит Јоаникије у архипастирској бесједи рекао да је бан Твртко Котроманић, пошто је крунисан за краља у Милешеви, на гробу Светога Саве, ријешио да оснује овај град и да га посвети Светом првомученику и архиђакону Стефану.
„Свети Стефан је био заштитник светородне династије Немањића, бан Твртко био је поријеклом по женској линији од Немањића и сматрао је себе наследником великих и светих владара из светородне лозе Немањића.И због тога је узео Светога Стефана за заштитника свога дома и своје династије, и због тога му је посветио овај град“, рекао је он.
Додао је да су наши средњевјековни владари тежили према слави Божијој.
„.А први, који се послије Христовога вазнесења на небо овјенчао славом Божијом, вјечном и непролазном, и вијенцем славе Божије је Свети архиђакон и првомученик Стефан, чије име значи вјенценосац. И он је заштитник царског вијенца владара из хришћанских држава. А какав је то вијенац? То није земаљски трулежни вијенац, нити земаљска круна, ма колико била украшена. То је вијенац којим се овјенчао Свети првомученик Стефан када је у току свога страдања видио славу Божију, а то значи и постао њен причасник већ овдје на земљи и обукао се у силу Духа Светога“, рекао је Владика Јоаникије.
Говорећи о житију Светог првомученика Стефана, рекао је да је он својим страдањем ојачао Цркву Божију и постао коријен светих мученика.
„Свих оних који су се охрабрили да своју вјеру исповиједају и у најтежим временима и у најтежим искушењима. А Бог га је удостојио вјечне славе и Царства небескога и дао му слободу да се моли за све нас. Зато се сабирамо на овај свети и велики празник у љубави Божјој и зато је овај празник тако радостан, јер имамо таквога свједока наше вјере православне“, поручио је Митрополит Јоаникије честитајући славу градоначелнику Херцег Новог Стевану Катићу и житељима овога града..
На крају Свете службе, Митрополит Јоаникије је додијелио орден Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, другог степена, г. Зорану Шабановићу из Херцег Новог, за дјелатну љубав према Српској православној цркви, а нарочито за изградњу и уређење конака манастира преподобномученице Параскеве Римљанке на Буновићима.
Вечерас ће се, у организацији Српске православне црквене општине топаљско-херцегновске, са почетком у 21 час на Канли кули, одржати Свечано отварање културно-духовне манифестације, 11 по реду „Трг од ћирилице“ и „Ђедов сабор – од Дунава до мора сињега“. Овогодишњи Ђедов сабор биће посвећен јубилеју, 130 година од рођења, 45 година од представљења и 10 година од преноса моштију Преподобног Јустина Ћелијског.
Академија ће започети благословом Митрополита Јоаникија, а свечано ће је отворити својим словом, предсједник Општине Херцег Нови г. Стеван Катић.
Као и претходних година, након уводног дијела, услиједиће богат културно-умјетнички програм, у којем ће нам се представити следећи учесници: Музички ансамбл „Фенечки бисери“ из Београда, АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, драмски умјетници Горан Славић и Ивана Жигон, затим народни гуслар Жељко Вукчевић, Српско православно пјевачко друштво „Свети Сава“ из Херцег Новог и вокални солиста Теодора Бајић.
Овим свечаним програмом започеће низ програмских вечери овогодишњег Трга од ћирилице, у организацији Црквене општине топаљско-херцегновске, а под покровитељством Митрополије црногорско-приморске и Општине Херцег Нови.
