Митрополит Григорије: Свети Илија је истрајао у правди Божјој

У петак, 2. августа 2024. године, на празник Светог пророка Илије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије је, по благослову Архиепископа мостарско-требињског и Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија, служио свету архијерејску Литургију у Манастиру Петропавлов. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Момо Пејчић; протојереј Станислав Дурић, ђакони Крсто Авдаловић и Лазар Супић.

- Интересантно, у повести о светом пророку Илији (1 Цар 17-19; 2 Цар 1-2) налазимо на пример његове заштите немоћних пред царем и царицом.* Одбрана пред моћним владарeм и владаркама је увек била тешка. Но, када човек стоји пред Господом – како је стајао пророк Илија – он се не плаши да се успротиви неправедном цару. Међутим, још једна важна тема везана је за причу о пророку Илији, и често заборављена, а то је однос са природом и (не)праведношћу, у овом случају, цара. Наиме, према библијском казивању, царица је хтела да одузме једном сиромаху виноград, односно да му отме живот. Што је и данас случај, да безбожни цареви и владари отимају људима оно од чега они живе. Илија им се супротставио, а, пошто је био пророк, и његова реч била моћна, протерују га, са намером да га убију. Насупрот томе, Илија се помолио Богу и затворило се небо не дајући кишу три године. У то време је таква појава имала несагледиве последице, не само за сиротог човека који једе хлеб „од кише и земље“, већ и за безбожног цара и безбожну царицу. У тој причи видимо везу између човека, и онога што он ради, са природом, односно уочавамо како природа може да одговори на људску праведност, односно, неправедност - рекао је у беседи Митрополит Григорије.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска