Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног Трона пећкога г. Јоаникије данас, 21. августа, када наша Света црква молитвено прославља Св. Емилијана Исповедника, Св Григорија Синаита, Св. Јакова Туманског и Св. Зосима Туманског, служио је Свету архијерејску литургију и освештао конак у манастиру Врањина на Скадарском језеру.
У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да и у наставку празника Преображења славимо овај велики празник Божанске свјетлости која је засијала из лица Христовога на Гори творској, не само из Његовога лица, него из Његових хаљина, што су видјели и Његови ученици. Они су од тог виђења, које је било посве необичо и изузетно, попадали на земљу, али су осјетили радост у својим душама и њих је та Божија свјетлост осјенила и прожела њихова срца и мисли. Подсјетивши на ријечи Светог апостола Петра: Господе, добро нам је овдје бити, Владика је нагласио да нам овај празник открива заправо смисао људскога живота те да је Свети Серафим Саровски говорио да је смисао људскога живота стицање благодати Духа Светога. Високопреосвећени Митрополит се потом осврнуо на прочитану Посланицу Светога апостола Павла, његову Химну љубави:
„Љубав по Светом апостолу Павлу је свеза савршенства. Када се трудимо да стичемо дарове, ми смо на том Божијем путу, на путу спасења, облачимо се у Божију свјетлост, у Божију истину и правду, а циљ свему је љубав Божија. И то је права истинска одежда у коју желимо да се обучемо јер су све ове друге одежде, ма колико биле свечане, пролазне и трулежне, а дарови Духа Светога, та одјећа коју нам изаткива Дух Свети у коју се облачимо, она је нетрулежна и вјечна, као што је вјечна и живоносна, и истиноносна свјетлост која је засијала из лица Божијега – лица Христовога. Господ Исус Христос је показао својим ученицима на Гори таворској своју вјечну славу, зато што је хтио да укаже и нама на исту ту могућност, да будемо причасници Његове вјечне славе и вјечне свјетлости и вјечнога живота. Да се обучемо у одежде свјетлости, у одјећу од Духа Светога изаткану – то су наше могућности.“
Указујући на то да празник Преображења Господњег на неки начин носи и печат страдања Христовог, подсјетио је да се ово догодило неколико недјеља прије Васкрсења Христовога, око друге недеље Великога поста, а да је овај празник померен у Богородичин пост:
„Али опет је у знаку крста Христовога, јер крст Његов је Његова највећа слава и славимо га 40 дана прије Водзвижења часнога и живоноснога крста. Опет видимо неку везу између Преображења и крста Христовога и Његовога страдања. Господ је хтио да покаже своју славу својим ученицима, да их укријепи пред своје страдање, да када дође страдање не посустану, да не клону, да се не поколебају, рачунајући на слабост људске природе. Нажалост, у једном моменту сви су се Свети апостоли, осим Светога Јована Богослова, поколебали. То је био само један моменат људске слабости, још се нису били обукли у благодат Духа Светога. Међутим, Господ их је сабрао својим васкрсењем опет све, осим Јуде издајника“, бесједио је Архиепископ цетињски, појаснивши да су се Свети апостоли разбјежали по својој људској слабости, а Јуда је изадао Господа својевољно и намјерно.
Када је Господ Исус Христос те исте апостоле који су се разбјежали на Велики петак, обукао у силу са висине на Тројчиндан, када је излио на њих благодат свога Светога Духа, Он их је опуномоћио да проповедају Његово Јеванђеље.
„Они су од тог момента, будући испуњени, одјевени у благодат Светога Духа, прожети Његовом истином и Његовом свјетлошћу, били неустрашиви, непобједиви и несаломиви и сви су осим Светога Јована Богослова пострадали за име Христово храбро и одважно. А Свети Јован који је под крстом Христовим остао, он се сараспео са Христом већ на Велики петак и њега је Бог оставио да се упокоји природном смрћу“, подсјетио је Владика.
Говорећи о светитељима које данас прослављамо, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије се осврнуо и на житије Светога Григорија Синаита, великог учитеља молитве, духовнога живота, истичући да је он управо један од тих великих Божијих угодника који је кроз молитву, кроз подвиг, кроз вјеру, кроз свеукупни свој труд, достигао да његове мисли буду свијетле, да се просвети цијело његово биће те је постао велики учитељ духовнога живота:
„Ми смо као народ везани за овог великог богоносног учитеља иако не знамо да ли је боравио у Србији, али његови ученици су прешли у Лазареву Србију, међу њима Свети Зосима Тумански и остали, било их је велики број. И донијели су ту свјетлост вјере, свјетлост молитве, свјетлост духовнога живота те иако нам се држава у то вријеме распадала, духовно смо били на највећем нивоу и зато смо се, укријепивши се Божјом благодаћу прије великих страдања, и издржали све и, хвала Богу, вјеру одржали и многе дарове Господу принјели, и многе Свете мученике, многе Божије угоднике.“
Митрополит Јоаникије: Укључимо се сви у обнову манастира Врањина, који је благословио Свети Сава
Говорећи о обнови манастира Врањина на Скадарском језеру, Владика је истакао прије свега његову духовну обнову – овдје су се сабрали братија монаси са својим игуманом о. Јоакимом, а онда је Бог послао добре људе међу њима, господина Миодрага Давидовића који је са својим пријатељем обновио манастирски конак. Казо је да на обнови ове светиње тек предстоје велики радови:
„Колико је год велики задатак обнова ове светиње, много је већа и потреба да се сви укључимо у њену обнову. Ово су наши овдје најдубљи духовни коријени. Овај манастир је благословио Свети Сава, ово је немањићки манастир, један од најстаријих у Црној Гори. Следеће године, ако Бог да, прославићемо 800 година овога манастира“, рекао је Владика.
Подсјетивши да је двадесетих година 13. вјека овај манастир утемељен, а да је касније овдје било и сједиште Митрополије зетске, Митрополит црногорско-приморски је истакао да иако немамо скоро ништа од старих зидина и здања, његов значај, допринос нашој српској писмености, култури, духовности је огроман и он дјелује:
„Ово је светиња која је дуго била распета, сад се обнавља. И хвала Богу што на овом светом мјесту, на овом најдубљем нашем коријену је опет процвјетао духовни живот. Хвала нашим добротворима, приложницима, хвала народу Божјем који се овде сабира, а посебно благодаримо нашем оцу Јокаиму и братији на великоме труду, на њиховим молитвама, на њиховој истрајности. По овим првим знацима како су они започели свој живот овдје, у овој светињи која се обнавља, личи нам на добро и зато се радујемо обнови која предстоји и ако Бог да прослави јубилеја за следећу годину. Амин, Боже дај!“
По заамовној молитви благосиљан је колач поводом имендана игумана ове свете обитељи оца Јоакима, а потом је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије освештао манастирски конак.
„Нека буде на здравље, срећно и благословено усељење братије у овај конак и ово освећење да буде благослов за њихов даљи монашки пут и подвиг у овој светињи, на путу прије свега духовне обнове. Јер од духовне обнове у потпуности зависи и она друга обнова о којој се овдје ради. Треба обновити старе конаке, изучити ово мјесто, треба украсити, уљепшати, јер ово свето и знаменито мјесто један је од најдубљих коријена наше и духовне и народне историје. На овом великом задатку нека Господ буде од помоћи и сви Свети нашој братији који су узели велики крст да ову светињу обнављају, али даће Бог, нека прво обнове себе, теже је обновити људску душу, него подићи нова здања, нове конаке. Ради се заправо све о томе да се духовно обновимо, па ће онда Бог дати и све оно друго што нам треба. На здравље и на спасење и на многа и блага љета. Хвала нашим добротворима, ктиторима, приложницима и свима људима добре воље који духовно и на сваки други начин помажу ову светињу.“, казао је на крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног Трона пећкога г. Јоаникије.
