Његово преосвештенство епископ критски Тимотеј записао је следеће о старцу Авимелеху, пустињаку: "Овај усправни, сувоњави подвижник био је узвишен као пророк, а кротак као апостол. Својим присуством подсећао нас је на оне велике пустињске оце који су били преиспуњени благодаћу."
Код њега највише запрепашћује то што никада није сео током било којег од тих дугих богослужења и бдења. Упркос чињеници да је боловао од двоструке херније, остао је непоколебиви и истинити стуб трпљења. Шта је узроковало његову дијамантски тврду одлучност? Данима је посматрао врапца на грани који је био осакаћен. Изгубио је једну ногу, али је стајао на другој и свакога дана слатко и мелодично појао Свестворитељу, увек стојећи на тој једној нози.
"Ако дакле осакаћена и немоћна птичица небеска може читавог свог живота да стоји само на једној нози", говорио је незаборавни, "шта би онда требало ја да радим током божанствене Литургије, када се поју славословља нашем Богу и Господу?"
Његова пажња и будност над собом била је толика да се није пресвлачио када пође на починак него је спавао у својој монашкој раси.
АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС
