Знај да су сви људи слаби и да бивају неправедни. Учите се да праштате, да се не вређате. Боље да се удаљите од оних који вам наносе зло – не може вас нико на силу волети.
1. Наш живот је благословен... Дар Божији... Ми имамо у себи благо - душу. Ако је сачувамо у овом привременом свету, где смо дошли као странци - наследићемо Вечни Живот.
2. Тражи чистоту. Не слушај лоше и пакосно о било коме... Не заустављај се на лошој помисли... Чувај се неправде... Никада се не бој да говориш истину, само уз молитву, и пре свега, тражи благослов од Господа.
3. Треба живети не само за себе... Трудите се да се молите за све... Никога не одбацујте и не вређајте.
4. Наше мисли и речи имају велику силу на свет који нас окружује. Молите се са сузама за све - болесне, слабе, грешне, за оне за које нема ко да се моли.
5. Не будите сувише строги. Претерана строгост је опасна. Она зауставља душу само на спољашњем подвигу, немајући дубину. Будите благи, не јурите за спољашњим правилима. Мислено разговарајте са Господом и са светима. Трудите се да не држите предавања, већ да благо говорите једно другом, исправљате се. Будите једноставни и искрени. Јер свет је Божији... Погледајте око себе, сва твар благодари Господу. И ви тако живите – у миру са Богом.
6. Послушање... Оно почиње у раном детињству. Од послушања родитељима. То су нам прве лекције од Господа.
7. Знај да су сви људи слаби и да бивају неправедни. Учите се да праштате, да се не вређате. Боље да се удаљите од оних који вам наносе зло – не може вас нико на силу волети. Не тражи пријатеље међу људима. Тражи их на Небу - међу светима. Они те никада неће оставити нити издати.
8. Веруј у Господа, без сваке сумње. Сам Господ живи у нашем срцу и не треба Га тражити негде... далеко.
Ово је суштина проповеди светитеља, који је имао дар прозорљивости и виђења Бога и од обиља благодати је само понављао: „Увек сам са Господом... Видим Га и осећам увек... Верујте у Господа, ван сваке сумње, само ће вас православна вера спасти у овим страшним временима“. И још једна веома важна ствар: баћушка је живео према Јеванђељу, имајући савршену веру у Христову Благу Вест. Николај Гурјанов је био чувар чистоте православља као унутрашње светлости у души народа, говорио је, да је Јеванђеље небеска радост, која објављује човеку да је зло заувек побеђено Спаситељем света, и ми сви имамо чврсту наду да ћемо наследити Царство небеско. Последњи завет оца Николаја целому човечанству је био: “Христос Воскресе! Не губите Васкршњу Радост!“
У овим речима се налази сво баћушкино житије и његово високо богословље. Чувши их у Глинској пустињи, схиархимандрит Симеон је изговорио: „Тако је могао да каже само велики подвижник, који је пронашао Пут“. А Старац Кирил (Павлов) је додао: „У наша последња времена, старац Николај Гурјанов је светилник, налик Серафиму Саровском“. Због тога Бог чини мноштво чудеса преко старца Николаја. Једно од скорашњих чудеса је девојчица, која се налазила у дубокој коми, без свести током две недеље, без сваке земаљске наде на оздрављење, потпуно се исцелила пошто су на њу положили епитрахиљ и крст овог праведника.
Отац Николај је био свети старац. Свет у земаљском животу... Црква назива свецем човека који је задобио плодове Духа Светога: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, милосрђе, веру, кротост, уздржање - све то је светлело у души баћушке.
