Осми Фестивал „Ћирилицом“ свечано је отворен синоћ на Тргу између цркава у будванском Старом граду, у присуству организатора – Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе, челника Општине Будва, митрополита црногорско-приморског Јоаникија и свештенства, културних дјелатника и бројне публике, саопштено је из ПР службе Фестивала.
Како истичу, у уводном излагању, директорица Народне библиотеке Будве, Мила Баљевић подсјетила је да Фестивал позива да пишемо ћирилицом и да је се не одричемо, него да равноправно користимо ћирилицу као и друга писма. Баљевић је истакла да у тој хармонији треба наћи смисао културних прохтјева у данашњем времену.
„Фестивал „Ћирилицом“ настао је као позив на спрјечавање непоштовања које се спроводи над нашом културном баштином, а у чијем средишту је ћирилично писмо и дух ћирилице. Ми смо непрестано указивали на то непоштовање и тако је мисија Фестивала, не само у Црној Гори, имала и велики одјек. Наше залагање за равноправност писама показује се као што је то био и смисао борбе Стефана Митрова Љубише, и у оно и у ово вријеме. У Народној библиотеци Будве и у Удружењу издавача и књижара Црне Горе, који су организатори овог знаменитог фестивала, недорасли тако високом задатку ми смо уложили сво своје знање и умијеће да би се истакла важност и значај онога што је неупитни доказ
наше духовне постојаности у коме нас је окупљала ћирилица“, поручила је директорица Народне библиотеке Будве.
Фестивал је званично отворила потпредсједница Општине Будва, Јасна Докић која је казала да је Будва од 2017. домаћин манифестације од посебног друштвеног значаја за културни развој града.
„Фестивал је своју традицију започео као књижевни фестивал, да би се из године у годину развијао у мултидисциплинарну манифестацију. Истакла бих да је Црна Гора једна од земаља гдје два писма, ћирилица и латиница, имају равноправан уставни статус. Народ који истински поштује разноврсност и различитост туђих култура, мора се на првом мјесту окренути својој култури. У основи идентитета лежи писмо, а овај фестивал годинама
његује ћириличну баштину као дио европског културног насљеђа. Са становишта Општине и града значајно је што овај фестивал не само да обогаћује културни живот грађана новом врстом садржаја, већ и доприноси диверзификацији туристичке понуде, надовезујући се на остале манифестације у културном сектору приступом који је
разноврсан и другачији. Овогодишњи програм отварања Фестивала је обиљежавање 530 година од прве ћириличне штампане књиге Јужних Словена 1494. године „Октоиха Првогласника“. Захваљујем се свима који су учествовали у организацији ове врло значајне
манифестације и који су дали и дају свој велики допринос да се наше прво писмо не заборави. Ћирилица је темељ историје, културе и писмености, чиме се сврставамо у ред одабраних народа у свеукупној европској култури“, навела је Докић.
Ђурађ Црнојевић и свештеномонах Макарије – визионари спремни на велико дјело
Услиједио је програм, посвећен „Октоиху првогласнику“, првој ћириличној штампаној књизи Јужних Словена, о чему је, осврнувши се на духовни и историјски контекст, бесједио митрополит црногорско-приморски Јоаникије. Октоих се као богослужбена књига, како је објаснио, формирао крајем 8. и почетком 9 вијека, касније се дорађивао, а веома рано преведен је на словенски језик.
„Шта се заправо налази у Октоиху? Налазимо разне обрађене теме, али исказане на пјеснички начин. Свети Василије Велики говорио је о значају пјевања у цркви, па је говорио да је оно што се у цркви саопштава божанске, узвишене и људском уму по много чему недоступне истине. Али појање просто пробуди људско биће, чула, вољу, просвијетли разум, те појући и саопштавајући кроз појање вјерни се оспособљавају да приме те највише духовне садржаје. Преовлађују библијске теме, догматске теме, теме које се односе на духовну борбу, али се и саопштава садржај духовног живота. Дакле, једна књига од највећег могућег значаја за богослужење, а самим тим за живот цркве“, бесједио је митрополит.
Митрополит је казао да је пуних 300 година између „Миросављевог Јеванђеља“ и „Цетињског Октоиха“, те да, у том смислу, „Цетињски Октоих“, како је навео, можемо гледати као наставак, а можда и завршетак једне епохе.
„Епохе Немањића, епохе стварања, епохе наше највеће славе коју смо у историји достигли. Али, нажалост, већ је, још прије изласка „Цетињског Октоиха“, и у његово вријеме почела да залази наша стара слава. И то вријеме је окончано на најузвишенији, донекле и трагичан начин. Већ су сви ратови били изгубљени, држава на самом заласку, никаквог ослонца и никакве подршке ниоткуд остацима од остатака великог српског царства. Али, Бог посла велику двојицу – господара Зете, Ђурђа Црнојевића и свештеномонаха Макарија од Црне Горе, обојицу визионара спремних на велико дјело. Обојица су имали везе са културним свијетом на западу. Макарије се очигледно био добро обучио штампарској вјештини у Венецији, а Ђурђе Црнојевић, за разлику од свога оца, који се често хватао мача и који је био велики ктитор у духу славних Немањића, урадио је нешто друго али не мање значајно од свога великог оца и ктитора Цетињског манастира – основао је Цетињску штампарију“, истакао је митрополит Јоаникије. Академик Јелушић нагласио је да је јубилеј прилика да се постави питање о значењу које Цетињска штампарија има за нас данас и овдје, не само као историјски спомен или архивски артефакт него неупоредиво више од тога.
Он је, најприје, напоменуо да се према подацима које се налазе у врло оспежној литератури, будући у сталним контактима са Венецијом у којој је до 1469. развијано штампарство и у којој је у том периоду радило око 150 штампарских преса, Ђурађ Црнојевић несумњиво био упознат са предностима штампарства.
„Тако су његови штампари на челу са јеромонахом Макаријем успјели у периоду од 1494. до 1496, прије него што је под турском силом нестала и држава и штампарија, објавити пет црквених књига на српској варијанти словенског језика. Штампарија Ђурђа Црнојевића остаје једна од најстаријих ћириличких штампарија у свијету, поред Феолине Краковске штампарије, чија је прва књига угледала свијет 1491. године, дакле само три године прије нашег „Октоиха“. Опште мјесто у представљању ове штампарије је да је мисија штампарства била у отпору духовном поробљавању и одбрани духовне хришћанске самосвијести. Из тог разлога су штампане само православне вјерске књиге, јер је у овом моменту најважнији био отпор програмској турској исламизацији и, наравно, очување православне цркве и вјере“, казао је академик Јелушић.
Он је устврдио да је Ђурађ Црнојевић несумњиво био личност најдубљег хришћанског осјећања, љубитељ књиге и сам веома обдарени богослов са посебним смислом за књижевно обликовање.
„У ово нас можда најбоље, између осталог, увјерава и Ђурђев тестамент, за који се иначе тврди да заиста најбоље свједочи о његовим књижевним склоностима. Тестамент који у себи садржи неки облик теологије љубави, који по нечему подсјећа на „Слово Љубве“ Деспота Стефана. Тестамент поручује: По овоме ће људи моћи познати праву љубав коју си имала према мени, кад виде да ми ти волиш душу после смрти“, додао је академик Јелушић.
Прво фестивалског вече завршено је концертом Бојане Пековић и састава „Умјетничка породица“ који су публици понудили занимљиву интерпретацију етно музике у модерном аранжману.
Осми Фестивал „Ћирилицом“ биће настављен вечерас од 21 сат на Тргу између цркава програмом посвећеним великом будванском умјетнику Јову Ивановићу, оснивачу Модерне галерије. О Јову и његовој личности у смислу једног медитеранског боема, Будванина који је велики печат оставиоу нашем граду говориће: његова кћерка Марија Ивановић, старограђанин Јероним Драгичевић, архитекта Слободан Митровић и проф. др Александар Чиликов.
Фестивал се одржава до 14. септембра, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе.
