Дана, 19. августа 2024. године навршава се 24 године од великог освећења Храма Христа Спаситеља. После литургије празника Преображења Господњег, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил подсетио је како је 90-их година прошлог века, уз заједничку сарадњу Цркве и власти града Москве, г. почела је обнова храма.
- Данас у центру Москве стоји Храм Христа Спаситеља као чудотворни споменик. Споменик томе да су и људи који су на први поглед деловали далеки од вере, али везани за њу својим пореклом, васпитањем или припадношћу нашем народу, у једном тренутку схватили неопходност обнове престоничких храмова - рекао је Његова Светост.
„Тада сам тадашњем градоначелнику Јурију Михајловичу Лужкову причао о колосалном недостатку храмова у граду Москви, који је био на једном од последњих места у земљи по броју храмова по становништву. Када сам му представио бројеве, био је ужаснут. И предложио сам му да почнемо да градимо нове храмове — прво две стотине, а онда колико Бог да. Тако се појавио програм изградње 200 нових храмова“, наставио је патријарх Кирил.
„Захвалан сам и нашем садашњем градоначелнику С.С. Собјањина за испуњавање и наставак испуњавања својих обавеза, а данас смо већ подигли стотине храмова“, додао је Патријарх.
„Москва је једини мегалополис на свету у коме се граде православни храмови у оволиком броју. То сведочи о вери нашег народа, и о томе шта представља савремена Русија. Када се широм света храмови затварају, претварају у казина или ресторане, а код нас се храмови граде, обнављају и пуне људима, то је знак Божији, који указује на посебан промисао Божији над нашом земљом и на посебну веру. нашег народа. Зато што смо после страшних прогона вере остали живи – ми као Црква, као православни народ“, рекао је Његова Светост.
„И данас се радујемо овом прелепом храму, који је постао симбол препорођеног православља, а у неком смислу – и симбол препорођене Русије. Радујемо се што су наши храмови испуњени људима. Али увек треба да се сетимо да смо још на самом почетку пута“, додао је Патријарх.
„Морамо да размишљамо о стварном поцркавању нашег народа — данас је то још увек веома мали проценат. Не треба да ограничавамо наше проповедање само на храмове. Зато инсистирам да имамо православне гимназије, школе, и да наше свештенство иде на универзитете, факултете, школе. Јер ту је омладина, која ни не слути зашто треба да иде у храм. Али када сретну паметног, образованог, смиреног и, што је најважније, љубазног свештеника, размишљаће о потреби да иду у цркву“, уверен је Патријарх.
„Овако говорим, драги моји владике, оци и браћо, да свако од нас разуме: где год да служимо, где год да радимо као пастири, ми сносимо огромну одговорност за свој народ. Не само за вернике који нам долазе — за сав наш народ“, нагласио је Патријарх. "Јер ако не ми, ко онда?" Руска православна црква је духовна мајка народа. Пред Богом сносимо ову историјску и, ако хоћете, есхатолошку одговорност за нашу отаџбину и за наш народ“.
„Зато желим да још једном проширите хоризонте свог пастирског размишљања, свог пастирског фокуса. Одговорни сте не само за оне који долазе у ваше цркве, не само за православне – иако за њих, наравно, на првом месту. Одговорни сте за цео народ, бар за оне који живе на територији ваше парохије или вашег округа“, обратили су се свештенству.
„Ако такве задатке поставимо пред себе, наша дневна агенда ће се значајно променити. Разумећемо где и зашто треба да идемо. Наравно, доста је већ урађено, па се захваљујем Преосвећеним Викарним Епископима, парохијским свештеницима, настојатељима и свима који спроводе одредбе Помесног Сабора и Архијерејских Сабора Руске Цркве, као и упутства г. патријарха“, закључио је Патријарх.
Превод са руског приредила
редакција портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
