У девету недјељу по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у требињском Саборном храму Преображења Господњег. Високопреосвећеном Владици саслуживало је братство Саборног храма и гости из других епархија СПЦ.
Благословом Владике Димитрија јеванђељском бесједом, сабраном вјерном народу, обратио се, старјешина Саборног храма, протојереј-ставрофор Младен Жуловић. Бесједећи на јеванђељску тему отац Младен је подсјетио сабране на догађаје у крајевима Гадаринским и указао на сличности са данашњим јеванђељским догађајем, појашњавајући да Христос не говори о себи да је Бог, већ то дјелима својим показује, остављајући људима слободу да га препознају и посвједоче. Отац Младен је нагласио да лађа у којој се ученици налазе представља слику цркве, која је мирно уточиште оних који са вјером приступају Христу.
По Отпусту сабранима се обратио Владика Димитрије подсјећајући на псаламске стихове у којим се каже да бездан Божије љубави призива бездан људског бића, појашњавајући да се те велике тајне поклапају у тајни личности сваког човјека и у тајни личности Тројединог Бога. Ништа сем Бог живи не може да умири и испуни људско срце, зато је вјера чудо Божије у овом свијету. Људи који живе вјером, мимо логике и разума, вјером долазе до тајне да су јединствено и непоновљиво биће. То јединствено, од Бога створено биће, тражи живот вјечни и бесмртност, јер жели да живи у слободи и љубави бескрајно. Христос, доласком у свијет, открива ту велику тајну љубави Божије, а пред човјеком је највећи изазов и највећа радост дијељења свега, што јесте и што има, са ближњима. Зато је тако тешко и дубински човјека разара када га други поништи и презре, јер чак и онај који мрзи, ако жели да погледа дубоко у себе, схвата да је суштински везан с оним којег је презрео. Људи су позвани да, по ријечима аве Јустина, на голубијим ногама прилазе једни другима. Владика Димитрије искористио је прилику да представи свештенике који служе далеко од Херцеговине, а данас су били прибрани цркви у Требињу.
