Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински г. Никодим је 5. августа 2024. године у манастиру Крки одслужио парастос пострадалима у „Олуји“ 1995. и након ње.
После одслуженог парастоса у својој беседи Високопреосвећени Митрополит г. Никодим је рекао:
Драга браћо и сестре, окупили смо се данас да се помолимо Господу, да прославимо Господа у молитвама, тј. и да се помолимо за све оне који су пострадали током акције „Олуја“ и након ње 1995. године. Ми као православни хришћани увек прослављамо Име Господње, молимо се Господу за све, да буде милостив према нама, према свима, а у овом случају се молимо да има милости према свима онима који су пострадали у „Олуји“ и након „Олује“, те да их Господ настани у насељима где праведници пребивају. Чули смо у овим молитвама које смо прочитали, да бисмо ми хришћани, уместо да ридамо на гробовима, а ја бих додао и по разним комеморацијама, требали са надом на Васкрсење и Живот Вечни да се молимо Господу, да Му за све благодаримо и да му певамо Алилуја, јер, драга браћо и сестре, за нас православне хришћане Господ је једини Пут, Истина и Живот. У таквим случајевима окупљамо се по храмовима, као што смо се данас окупили и одслужили овај парастос. Да се молимо Богу да све душе које су пострадале у зловременима и да их Господ настани у насељима где праведници пребивају. Ми, значи треба да се окупљамо у храмовима и приносимо молитву Богу и кроз те молитве и сећања и показујемо да смо истински ученици Господњи, деца Божија, следбеници Речи Божије. Да се окупљамо и када дођу ови најтежи дани по српски народ у Хрватској, као што се и окупљамо и молимо и служимо помене и парастосе по храмовима и манастирима у Епархији далматинској, али и шире у Српској Православној Цркви.
Драга браћо и сестре, ми не треба да будемо они који се окупљају по некаквим комеморацијама, на којима се полажу венци, одржи по неки говор, да се изјава за медије и свако потом оде својим путем. Него будимо, да нагласим поново, они који долазе у храмове, као што су и наши славни преци долазили, да се окупљамо на богослужењима и приносимо молитве Богу, а нарочито у данашњи дан да се молимо за душе оних који су пострадали у акцији „Олуја“, са надом и молитвама да и они пребивају међу хоровима светих и да су и они заступници пред престолом Свевишњега, како за нас који смо остали иза њих, који их волимо, тако и за оне који су им зло наносили.
Морам да кажем и да смо, по речима Јеванђеља, дужни да се молимо и за оне који су нам зло наносили, и за оне који су нам непријатељи, и да кроз то сведочимо да смо истински ученици Господњи. Окупљаћемо се и приносити и даље наше молитве на данашњи дан, са надом да се таква страдања неће поновити, да ћемо се сви научити из несреће која нас је задесила, и да ће нам се Господ смиловати и отворити нам врата Свога Дома у Царству Небеском, како бисмо заједно са свима онима који су пострадали, заједно са нашим славним прецима, заједно са хоровима Светих се радовати једни другима прослављајући Цара Небеског, Бога нашег у вијекове вјекова. Амин.
Извор: Епархија далматинска
