Катихета Бранислав Илић: Велико освећење (троносање) храма као светотајински догађај (други део)

Доносимо други део ауторског текста катихете Бранислава Илића под насловом "Велико освећење (троносање) храма као светотајински догађај", који је објављен у "Жичком благовеснику" - часопису Епархије жичке (април-јун, 2024).

* * *

Први део текста можете прочитати у прилогу овде:

Катихета Бранислав Илић: Велико освећење (троносање) храма као светотајински догађај (први део)

Кратак преглед поретка данашњег последовања чина великог освећења храма вршеног од архијереја

Благодарећи блаженопочившем епископу жичком Хризостому (Столићу), великом прегаоцу на пољу литургијског издаваштва, данас нам је на српску језику доступан чин великог освећења храма, у издању Епархијског управног одбора Епархије жичке. У наставку ћемо у кратким цртама предочити поредак:

Предвиђено је да се вече уочи освећења храма служи свеноћно бденије на којем се поје служба Обновљења храма, која је у Минеју изложена под 13. септембром. После бденија или сутрадан у раним часовима, презвитер врши чин Малог водоосвећења, и том приликом је потребно осветити већу количину воде која ће бити потребна за чин великог освећења храма.

На сâм дан освећења храма, архијереј долази, узима време, облачи се у свештене одежде и праћен презвитерима и ђаконима улази у олтар и почиње последовање великог освећења храма, произношењем молитве: Господе, Боже, Спаситељу наш, Који све чиниш за спасење рода људскога… Архијереј потом освећеном водом кропи горњи део стуба Часне трпезе, док се за то време чита 145. псалам, а затим и 23. псалам. После позива ђакона да сви са умиљењем преклоне своја колена, архијереј са царских двери произноси молитву: Боже Беспочетни и Вечни, Који си све из небића привео у биће… По завршетку молитве архијереј стаје испред Жртвеника, док ђакон произноси Велику (мирну) јектенију у коју додаје и посебне прозбе које се односе на освећење храма. Архијереј, презвитери и ђакони излазе из олтара и стају испред стола на којем се налази дискос са светим моштима прекривен покровцем. После тропара ђакон произноси малу јектенију, а после Трисветог архијереј изговара молитву: Господе Боже наш, веран у речима Својим и нелажан у обећањима Својим… После давања мира, архијереј чита молитву главоприклоњења: Господе Боже наш, молитвама Свесвете Владичице наше Богородице… Архијереј кади свете мошти, узима свете мошти које су положене на дискосу и прекривене звездицом и покровцем, излази из храма и чини први опход. Када сви (осим једног презвитера који остаје унутар храма) изађу из храма, затварају се западна врата. Свечаном опходу претходи један презвитер који освећеном водом кропи зидове храма. После првог опхода архијереј стаје испред затворених западних врата где се чита одељак из посланице Јеврејима светог апостола Павла (Јев. 2, 11-18), као и одељак из Јеванђеља по Матеју (Мт. 16, 13-19). После светописамских чтенија врше се још два опхода око храма. После трећег опхода, архијереј стаје испред затворених западних врата храма, кади свете мошти, свештенство и верни народ, после чега стаје испред сâмих врата и узглашава: Благословен си Христе Боже наш, свагда сада и увек, и у векове векова. Од овог тренутка почиње молитвени дијалог између архијереја и презвитера који је једини остао у храму. Архијереј узвишеним гласом узглашава: Узвисите врата, врхове своје, и узвисите се врата вечна, и ући ће Цар славе. Презвитер из храма узвишеним гласом: Ко је тај Цар славе? Наведене речи архијереја и презвитера понављају се три пута, после чега архијереј произноси молитву: Боже и Оче Господа нашег Исуса Христа, благословени у векове… После давања мира, чита молитву главоприклоњења која је саобразна молитви входа на Литургији: Владико Господе, Боже наш, који си установио на небесима чинове, војске ангела и архангела за служење слави Твојој… У овом тренутку понавља се дијалог архијереја и презвитера, и после трећег пута архијереј узглашава: Господ крепак и силан, Господ силан у боју, Господ над војскама, Он је Цар славе. Уз појање тропара архијереј носећи мошти, праћен презвитерима и ђаконима улази у храм и одлази у олтар, кади трипут Часну трпезу. Архијереј помазује светим миром свете мошти, полаже их у мали кивот и уграђује их у већ припремљено удубљење у Часној трпези и залива воскомастихом. Архијереј благосиља топлу воду, ружину воду и црвено вино изговарањем молитве: Господе Боже наш, Ти си освештао воде Јорданске спасоносним Својим јављањем… По завршетку молитве, на Часну трпезу излива топлу воду, и почиње прање и отирање Часне трпезе. За време ове свештене радње чита се 84. псалам. Архијереј узима црвено вино које је помешано са ружином водом и крстообразно излива на Часну трпезу уз изговарање речи: Покропи ме исопом и очистићу се; опери ме и бићу бељи од снега. После овог кропљења Часне трпезе читају се остали стихови 50. псалма, од осмог стиха до краја. Архијереју приносе свето Миро и он крстообразно помазује Часну трпезу, за време чега се чита 133. псалам. Презвитер приноси архијереју воскомастих и иконе јеванђелиста које су изображене на платну, које архијереј полаже и воскомастихом лепи на сва четири угла Часне трпезе уз појање тропара свакоме од четири јеванђелиста. У наставку презвитери и ђакони приносе срачицу, архијереј је са обе стране кропи освештаном водом, и полаже је на Часну трпезу. За време облачења Часне трпезе чита се 132. псалам. Као и срачицу, архијереј са обе стране освештаном водом кропи индитију и полаже је на Часну трпезу, а одмах затим полаже Илитон са Антиминсом, свето Јеванђеље и престони крст. За време полагања наведеног на Часну трпезу чита се 93. псалам. Ђакон врши велико кађење храма почев од олтара, а најстарији презвитер освећеном водом кропи унутрашње зидове храма, док архијереј светим Миром крстообразно помазује зидове храма, следећим редом: 1. Олтар изнад Горњег места; 2. Изнад западних врата храма; 3. На јужној страни изнад врата или прозора; 4. На северној страни изнад врата или прозора. За време наведене свештене радње чита се 26. псалам. Архијереј стојећи пред Часном трпезом произноси молитву: Господе неба и земље, Ти си по неизрецивом промислу основао свету Цркву Твоју… После давања мира изговара молитву главоприклоњења: Благодарим ти Господе Боже сила… Архијереј пали свеће после чега изговара још две молитве: Господе Боже наш, Ти си ову славу даровао светим мученицима који су за Тебе пострадали… као и молитву: Господе Боже наш, Ти си једном речју створио твар и привео је у постојање… У наставку се служи света Литургија.

Закључак – још о значају великог освећења храма

Из кратког прегледа последовања Великог освећења храма вршеног од архијереја, могли смо сагледати структуру која у символичном смислу наликује на свештене радње које су присутне у светим Тајнама хришћанске иницијације, односно у Тајнама крштења и миропомазања које бивају крунисане Евхаристијом. У познатом делу Historia Ecclesiastica, Патријарха Германа I Цариградског (715–730) указује се на везу о којој говоримо: „(Црква) је очишћена водом Његовог крштења, окропљена Његовом Крвљу, као невеста украшена и запечаћена миром Светога Духа ...“ У закључку овог промишљања указаћемо на символику и значај само одређених сегмената из последовања. Литијски улазак архијереја са клиром и народом у храм, и уношење моштију, символички иконизује улазак Христа у новоосвећени дом Његов. После полагања светих моштију у Жртвеник, он се омива водом. Трократно изливање воде на Жртвеник светотајинска је алузија на Тајну крштења. Помазивање Жртвеника светим Миром указује на слику Тајне миропомазања. Није сувишно указати да помазивање Жртвеника на којем ће се савршавати света Евхаристија има своју праслику у Старом Завету (1Мој. 28, 22), а истинско утемељење у Христу (Јев 13, 10; Дап 10, 38). Као што у Тајни миропомазања новопросветљени бива обучен у хаљину чистоте, тако се и Жртвеник облачи у срачицу или катасарку (τὸ κατασάρκα, хаљина која се носи непосредно уз тело). Познато је да су у древна времена новокрштени седам дана носили крштењску хаљину свакодневно учествујући у Литургији, а у осми дан долазили су у храм где им је читана посебна молитва омивања и пострижење косе. У истом духу, после великог освећења храма предвиђено је седмодневно служење свете Литургије на новоосвештаном Жртвенику. Сматрамо да није потребно посебно истицати оно што смо кроз наше промишљања већ неколико пута јасно и недвосмислено указали, да је савршавање свете Евхаристије темељ и врхунац освећења новоподигнутог храма, као што је темељ и круна целокупног светотајинског (благодатног) живота у Цркви Христовој.