Ово рукоположење се може обавити само на потпуној Литургији и при томе одмах после Великог входа, како би новорукоположени јереј могао да учествује у освештању Светих Дарова.
Рукоположење свештеника је по свему слично рукоположењу за ђакона, уз извесне разлике и особености: за време Великог входа онај кога посвећују за јереја носи на глави "аер", то јест воздух; њега од средине цркве не воде ипођакони, него протођакон и ђакон, а код Царских двери га прима и води око Престола не протођакон, него најстарији од свештеника који саслужују архијереју, архимандрит или протојереј, који такође возглашава: "Пазимо"; затим, он пред Престолом преклања оба колена, у знак тога да прима на себе више служење, па стога и веће бреме од ђакона. Јектенију "у миру Господу се помолимо" такође не произноси протођакон, него најстарији од јереја. Рукоположеном се, уз објављивање: "Аксиос", облачи свештеничка одежда: епитрахиљ, који му стављају након скидања орара, појас, фелон и у руке му се даје Служебник. Новорукоположени стаје први међу јерејима, после најстаријег архимандрита, а први се и причешћује. После освећења Светих Дарова, архијереј уручује новорукоположеном део Светих Дарова са натписом "Христос", уз речи: "Прими овај залог и сачувај га целим и неповређеним до последњег даха твог, јер ћеш за њега бити испитиван о другом и страшном доласку великог Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа". Новорукоположени прима ову частицу Светих Дарова на сунђеру из антиминса који је положен на посебан дискос, одлази да стане иза Трпезе, положи руке на њу и чита у себи 50. псалам. Уочи возгласа "Светиње светима" он враћа ову частицу архијереју. Рукоположени на крају Литургије чита Заамвону молитву.
