Договорено је да се најпре реализује поткуполни и олтарски део Храма Светог Саве. Предвиђено је да то буде до 2019. године, док остали делови нису уговорени“, рекао је у изјави Танјугу Павловић додајући да је пројекција да Храм буде у мозаику.
Како каже, радови на мозаику се реализују у Москви, а извођач радова је Руска академија.
Раније је речено да ће у Храму бити израђено 15.000 квадратних метара мозаика, а да би ти радови требало да буду окончани за осам година.
Павловић објашњава да је остало да се уреде спољашњи и унутрашњи платои, да ће се ти послови обављати паралелно, а реч је пре свега о завршним, функционалним и инсталатерским радовима и о монтажи опреме у самом Храму.
И док се чека да Храм буде завршен, део крипте где се врши богослужење и организују културне манифестације је осликан, а урађен је и програм за осликавање старе крипте.
“Крипта Спомен храма Светог Саве, храм испод храма, или како носи званичан назив Храм световеликомученика кнеза Лазара није од почетка била у овом формату. Основа саме крипте је била далеко мања и она се налазила испод олтарског дела Храма заузимавши простор око 250 метара квадратних, а била је предвиђена за похрањивање посмтрних остатака српских патријарха“, објашњава Павловић.
Према његовим речима, 2002. године крипта је добила далеко шире димензије и њена основа је сада 1.800 квадратних метара.
Наводећи да се од 2007. године интезивније радило на грађевинским, занатским, а касније и на иконописним радовима у самој крипти, он објашњава да је за њу карактеристично то што нема улазе са западне стране, већ су улази са северне и јужне стране, са коте нула Храма степеништем у дубину од шест, седам метара.
“Крипта се може користити за богослужења и као простор за одржавање културних садржаја – трибина, изложби, промоција, предавања“, рекао је Павловић.
Објашњава да су иконописачки радови почели 2013. године, а да је пре тога направљен програм који ће бити заступљен на простору од 1.600 метара квадратних.
Радове је изводило седам радионичких иконописних група. Свака од тих група имала је три до пет чланова, а највећи део посла је рађен на лицу места, док су монтирани делови иконописа рађени на платну.
Како каже, професори Универзитета у Београду, са Факултета богословских наука и других факултета, историчари уметности направили су синопсис и преузели су и улогу надзорног органа.
“Извођаче смо добили након организовања изложбе која практично представља увод у конкурс за избор извођача. Имали смо најпре четири иконописачке радионице, а потом још три и сви они су добили одређена поља, територију, коју ће да осликају“, истиче Павловић.
Како каже, они су добили програм који треба да осликавају, а њихов рад су непрестано надзирали професори усклађујући различитости које постоје код свакога иконописца са пројектним задатком.
Према његовим речима, у самом иконопису представљено је свето писмо, с нагласком на значај Светог Саве.
“Нарочито су заступљени мотиви који се односе на светог Кнеза Лазара“, рекао је Павловић.
Како каже, у осликаној крипти за сада се обавља редовно литургија и одржавају се културни програми, а када патријарх Иринеј освети и благослови простор моћи ће да се организују и групне посете.
Са осликаном криптом, у којој ће се обављати богослужење и одвијати културни садржаји, повезана је првобитна крипта намењена за похрањивање телесних остататака патријарха.
“Ко ће од почивших патријарха бити похрањен одлучиће Свети архијерејски синод односно Свети архијерејски сабор“, рекао је Павловић.
Навео је да је урађен програм за осликавање старе крипте те да ће она, такође, у догледно време бити комплетно завршена.
