У данашњем Јеванђељу чули смо о томе како је Христу пришао један благочестиви млади човек, младић, и упитао га: „Учитељу благи! Каково ћу добро да чиним да имам живот вјечни?“ (Мт. 19, 16) И Господ је почео да му набраја заповести: не убиј, не чини прељубу, не кради, не сведочи лажно, поштуј оца и матер и љуби ближњег свога као самога себе. А младић је одговорио Христу: „све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?“ Тада му Господ рече: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за Мном.“ (Мт. 19, 21). А младић чувши речи ове, постаде жалостан и не пође за Њим. Ражалостио се јер је имао велико имање и био је богат човек. И видевши то, Христос је рекао Својим ученицима: „И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Небеско.“ (Мт. 19, 24). Ученици и сведоци овог догађаја су се ужасавали и говорили су: „Ко се уопште може спасити?“ И Господ им рече: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.“ (Мт. 19, 26).
Богатство је често препрека на путу ка Царству Небеском. Чак иако човек живи благочестиво, не нарушава никакве заповести Божије, попут овог младића, ипак богатство осваја његово срце, почиње да влада његовим животом. Таквом човеку оно представља препреку за спасење.
Сада су богатство и материјална блага постали врло важан део човековог битисања, и чини се као да је цео свет усмерен на то „више благо“ — да се обогати и обезбеди себи што више материјалних добара. Али повећање броја богатих људи није једнако повећању броја срећних људи, тим пре — људи који се спасавају, иду за Христом. Како су често богати људи несрећни! Како су несрећна њихова деца, како су несрећни њихови ближњи, како су несрећни људи који са њима живе и раде, и како често многе, милионе људи ови људи чине несрећним већ у овом животу, ради богатства. Чујемо строге, и у исто време испуњене љубављу речи Спаситеља о томе да је таквом човеку тешко да уђе у Царство Небеско.
Многи православни хришћани, такође богати, мисле да је довољно да пожртвују нешто за Цркву. Као да плаћају данак сматрајући да је он довољан за спасење. Ипак, Господу то није угодно. Њему је угодно када ми испуњавамо своје срце Божанском благодаћу и када га чистимо. Зато се таквим људима, који се само материјално труде да помажу Цркви, често срце пуни прљавштином, завишћу, злобом, блудом, прељубом, и из њега излазе злоба и завист.
Такав човек, са једне стране, је врло моћан и богат, а са друге стране дубоко несрећан. Он мисли да влада богатством, док заправо богатство влада њиме. Он је роб и приморава све око себе да буду робови том богатству, уместо да буду људи слободни у Духу Светом, да очисте своје срце и испуне га Божанственом благодаћу, да из њихових срца излазе љубав, милост, праштање. Да му се сви радују, јер би гледајући таквог човека видели у њему лик и подобије Божије, верног ученика Христовог.
Када расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. (Пс. 62, 10) — говори пророк Давид. Уз богатство које накупљамо, не треба да и срце своје остављамо у банци, да га стављамо на штедњу, јер је наша душа бесмртна и нема цену. Управо њу Господ чека, да се сједини са Њим и да крене за Њим. Апостол Павле говори: У свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати. (Флп. 4, 12). Човек се може навићи и на једно и на друго. У богатству може живети човек, и спасавати се, и спасавати друге људе, и учити друге јеванђељској истини, као што је то чинио апостол Павле. За то је потребно оно што је рекао Христос: не само не чинити зла, не само не нарушавати заповести, већ Он очекује више, Он говори: раздај сиромасима своје богатство и крени за Мном. Сваки човек који добије богатство, треба да схвата да му га, пре свега, Господ даје како би могао још некоме да да, и да би умножио то богатство за добро својих ближњих и ради спасења своје бесмртне душе. Амин.
Извор: Православије.ру
