Свједоци смо да су данас пуна уста прича и предавања о екологији. Истовремено, свакодневно и свуда око нас видимо ужасавајуће девастације и скрнављења природе, па и самог нашег животног окружења. А, онда се питамо: а шта се ово дешава у атмосфери? И констатујемо: све се промјенило! Да! И то је одговор саме природе на наша адамовска сагрешења. Пошто се огрјешио о природу Бог га је казнио рекавши му: Што си послушао жену и окусио (од плодова) с дрвета с којега сам ти рекао да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека; трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско. Са знојем лица свога јешћеш хљеб... (1.Мојс.3, 17-18) Дакле, човјек је својим неблагословеним поступцима према природи узрочник свих реаговања природе.
На жалост, све је више оних који се оглушују о сваку причу о потреби заштите и очувања онога што нам је Бог дао да у име Његово мудро њиме управљамо. То је видљива и невидљива природа. Ми вјерници, дакле, ми који вјерујемо у Бога - Дародавца свих добара, и исповједамо Га као Промислитеља и Сведржитеља морамо добро размилити о нашој одговорности за природу и неодложно постати и бити божији сарадници у заштити и очувању наше прелијепе природе, која је једна и јединствена управо због божанске љубави према нама људима, нама његовим иконама и сликама.
Бог је на чудесан и себи својствен божански начин створену природу обиљежио крстом. Први крст којег је Бог створио је сам Човјек. Заправо, Човјек је живоходајући Крст господњи. Тиме је Бог своју творевину крстом заштитио од уништења које долази од злоупотребитеља Божје творевине. А онда је Он својим драговољним предавањем на крсту и умирањем на њему тај исти крст претворио у симбол благослова и нашег освећења и дао нам га, не само ради освећења вода као најважније и најбитнијег елемента природе, него и све остале материје. Зато је веома битно и корисно подизање крстова по природи, јер крстом (крстовима) учествујемо у освећењу ове прелијепе природе Божје.
Не ријето крст као знак божијег благослова и освећења природе налазимо у биљном свијету - воћу и поврћу, али и у стаблима великих стабала четинара и лишћара наши планинских љепотица, које сам Бог чува и благосиља. Један такав крст видјесмо на планини Шатору. Заправо, на једном трупцу - деблу посјечене шаторске оморике, утовареном на камиону који немилосрдно дан и ноћ извлачи посјечене јеле и смреке Шатора. Уледавши испред себе крст на камиону захвалих Господу на овом дару и увјеравању да је Бог свуда и на сваком мјесту, да нас чува и благосиља Крстом. Зато нека Крст буде симол 'божанске екологије'.Шатор је чудесна и изнад свега благословена планина на којој се испод самог њеног врха налази предивно Шаторско језеро, које чува тајне Шатора. Још мало више изнад самог језера налази се чудесно Булино врело, опет велики божији дар и благослов, лијек и освећење. Сјећање на Шатор је трајно и неизбрисиво.
Извор: Српска Православна Црква
