Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован X и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано су дочекани 15. октобра 2018. године у Цетињском манастиру.
Првојерарси су се поклонили моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег. Патријархе је дочекао Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са више архијереја Српске Православне Цркве, многобројним свештенством и монаштвом, професорима и ђацима Богословије Светог Петра Цетињског и верним народом.
Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије одликовао је Патријарха антиохијског г. Јована Златним ликом Петра Другог Ловћенског Тајновидца и даривао га архијерејским инсигнијама - панагијом с ликом Богородице Филеримосе и крстом који су рађени у част освећења храма Светог Јована Владимира у Бару. Истим инсигнијама владика Амфилохије је даривао и госте митрополите Василија и Јосифа.
Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован даровао је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију архијерејски жезал који ће га, како је рекао, подсећати да се моли Богу за Антиохијску Цркву која данас страда.
У пратњи провојерараха две помесне сестирнске Цркве налазе се Високопреосвећени Митрополити Акре г. Василије, Њујорка и Северне Америке г. Јосиф и загребачко-љубљански г. Порфирије, као и Преосвећени Епископи шумадијски г. Јован и ваљевски г. Милутин, као и чланови посланства Антиохијске Цркве: архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, ђакон Георгије Јаков и јерођакон Јован.
Поздравно слово Митрополита црногорско-приморског Амфилохија
Ваше Блаженство Патријарше велике Антиохије, древне Цркве светих првоврховних апостола Петра и Павла, Ваша Светости Патријарше српски г. Иринеје,
Велику радост данас имамо овдје у овом престоном, краљевском граду Цетињу, вашим доласком и оним што сте нам донијели у овај град. Ово је ваш први долазак на Цетиње и у Црну Гору, али ваш претходник Теодосије је дошао прије вас и овдје смо изнели икону коју смо добили од њега, коју је поклонио овој светињи а која нас благосиља. Овдје су долазили и остали патријарси православни, и цариградски, московски, јерусалимски, а ево раније и антиохијски а сада велики благослов Божији је и Ваш долазак у овај краљевски град.
Велики дар Божији који сте нам донијели као свједок оне најстарије међу најстаријим хришћанским црквама – Антиохијске патријаршије, благослов великих ваших претходника међу које посебно да поменемо Светог Јована Златоустог чију Литургију сваки дан служимо и данас смо је служили у овом Светом храму.
Послије Јерусалимске Цркве – мајке Цркве свих Цркава, Антиохијска црква (Патријаршија) заузима друго мјесто у свеукупном хришћанству а и у православљу.
Овдје смо цјеливали мошти Светога Петра Цетињског који носи име онога Петра који је утемељио Цркву свете Антиохије. Цјеливали смо овдје и дио Часнога Крста Господњег, цјеливали смо и Десну руку Светога Јована Крститеља, ону руку која је крстила Господа у ријеци Јордану.
Па ево и сада, цјеливамо и Вашу руку свету којом сте нам донијели благослов Цркве Светога Петра и Павла из велике Антиохије. То је велики благослов за све нас, за овај краљевски град, за овај храм. Велики је благослов за Црну Гору малу по простору, али Црну Гору која је изњедрила многе мученике и светитеље кроз историју.
Овдје су у једном од наших манастира и мошти наследника Светога Саве, нашега Арсенија. Ту су мошти Светог Василија, Светог Стефана Пиперског, Светог Симеона Дајбабског, Свете двојице свештеника мученика и 40 ђака мученика у Подгорици у Момишићима. Све те мошти заједно са нама се радују вашем доласку јер оне су и постале мошти и светитељке управо што су светитељи сљедили пут који смо научили од вашег претходника – Петра и Павла и Светога Јована Златоустог.
Добро дошли заједно са вашом пратњом, Вашим Митрополитима од којих је владика Василије већ бивао овдје код нас и на освећењу храма у Подгорици и освећању храма у Бару. Велика је наша радост, добродошли на многаја и многаја и благаја љета.
Беседа Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X:
Ваша Светости, возљубљени брате у Христу Патријарше српски Иринеју, мој брате у Христу Митрополите црногорско-приморски Амфилохије, браћо моја архијереји, монаси и народе,
Много смо срећни што смо данас са вама у овом храму, са вама овде у Црној Гори. То је за нас велики благослов. Кад смо стигли у овај манастир видели смо на лицима људи какву имају љубав и колико су срећни свети оци свештеници, монаси и народ. Осетио сам да њихова лица кажу „добро дошао, наш брате у Христу, овде код нас“. И тако смо, са нашом делегацијом, осетили да смо једна породица и да припадамо једној заједничкој Цркви. То је Црква наша Православна.
Ми смо данас са вама овде на позив Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја да дођемо у мирну посету Српској Православној Цркви. Претходних дана били смо у Београду са Његовом Светошћу. Били смо јако срећни и носимо многе утиске колико је лепа ваша земља. Наша мирна посетаје због сведочења да смо браћа, да имамо љубав, да покажемо да смо једна породица, да се заједно молимо и да сви припадамо Православљу. Ми смо једна породица и ништа не може да нас удаљи једне од других.
Није то од сад да Српска Црква има односе са Антиохијском Црквом. Кроз историју смо увек имали јак и дубок однос са Српском Црквом. Ми волимо вашу Цркву, ми смо браћа у Христу. То је тако одувек, а сада то потврђујемо. Као што рекосте, Ваше Високопреосвештенство, ова земља где смо дошли је земља мучеништва и земља светитеља. Као и наша Антиохија, и ваша језмља је изнедрила много мученика и светитеља, до данашњега дана. Велики је благослов за нас што смо дошли у Вашу епархију, што смо целивали Светог Петра Цетињског, руку Светог Јована Крститеља и делић крста Господа нашега.
Такође желим да Вам кажем, мој брате у Христу Ммтрополите Амфилохије, гледам испред мене иконе на иконостасу и сав овај народ око мене, њихова лица, њихову љубав – и видим да сам овде као у Антиохији. Наше предање је исто, наши светитељи нас уједињују. На иконостасу видимо иконе које гледамо и у Антиохији. То потврђује да је наша вера заједничка, да смо једно у Христу.
Ваша Светости, са митрополитом Амфилохијем се познајем одавно. Више пута смо се сретали на међуправославним састанцима. И молимо се Богу за Вас, Ваше Високопреосвештенство, на многе године. Долазимо Вама из Антиохијске Цркве конју су основали Свети Петар и Свети Павле. Желим да Вам кажем колико нам је данас тешко, колико имамо тежак временски период. Желим да вам кажем да је живот нашег народа неодвојив од наше земље и наше вере. Бог жели да ми будемо тамо и, наравно, нећемо да напуштамо нашу земљу. Неодвојиви смо од ње, јер волимо нашу Цркву и нашу земљу.
Такође, ми знамо колико тежак период сте прошли ви овде, тешка времена за вашу Цркву, као сте чували веру. Молимо вас да се молите за нас, Ваша Светости, Ваше Преосвештенство, браћо архијереји, свештеници и народе. Молите се за наш народ, вашу браћу у Антиохији. Доносимо вам нашу љубав у нашим срцима, љубав сабрања наших архијереја, свештеника, монаха и вернога народа у Антиохији. Молимо вас да се молите за наш народ у Антиохији и, такође, за оба Митрополита Алепа - Јована и Павла, који су отети и ништа не знамо за њих, јер сви ћуте. Рањени смо, али смо утемељени у нашој земљи и не желимо да изађемо из ње.
Благослов Светих апостола Петра и Павла овоме народу, желимо вашем народу, Ваше Високопреосвештенство, добробит и мир, и да живите много година.
Извор: Српска Православна Црква
