Педесет пет година монашке службе умировљеног епископа славонског Саве (Јурића).
Владика Сава је рођен 27. фебруара 1942. године у српској православној породици у Сједињеним Америчким Државама, у граду Чикагу, бастиону и уточишту Срба „Новог света“. Свој искушенички подвиг отпочиње у алма матер Српске Цркве у Америци, манастиру Светог Саве у Либертивилу 1958. године, а монашки постриг прима 1964. године. У истом граду завршава основну школу и гимназију, као и Богословску академију Светог Тихона у Пенсилванији (1960-1962). Служећи војни рок у америчкој војсци, упоредо се усавршавао на Институту за стране језике у Калифорнији.
Тешке црквено-народне прилике у Америци нису га заобишле, па је и сам био њихов сведок. Учествовао је у црквеном измирењу Срба у Америци коме је посредовао Патријарх српски Павле. Пролази све свештене чинове, који га у биографији препоручују за Епископа аустралијско-новозеландског Српске Православне Цркве. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора 7. јуна 1994. године изабран је за Епископа аустрополијско-новозеландског. Хиротонија руком Патријарха српског Павла, уз саслужење Епископа новограчаничког Иринеја, нишког Иринеја, славонског Лукијана и горњокарловачког Никанора, обављена је 17. јуна 1994. године у манастиру Новој Грачаници, где је службовао две године.
Од почетка је организовао осетљив духовни и егзистенцијални живот народа у дијаспори. Препознајући његов потенцијал и родољубље, као и тежину прилика српског народа Славоније, Српска Црква 14. маја 1999. године за двадесет првог Епископа славонског поставља владику Саву. Девастирани Владичански двор, порушени и спаљени храмови, напуштени домови и намучена малобројна паства представљају призор који је сачекао Владику при доласку. Услед рата српски народ у Славонији је протеран са свог вековног огњишта немерљиво страдавши. Стање епархије је осликавало стање целокупне стварности Срба у претходној Југославији, егзодус и нестанак.
Сведочећи светлост свету у новонасталим искушењима, Владика отпочиње ревитализацију положаја и права Срба у Хрватској на простору своје епархије. Малобројна, али жива и христолика заједница хришћана, опстаје захваљујући својој Цркви. По Патријарховим речима, Епархија славонска је малобројна по броју овоземаљских становника, али неизбројива по броју страдалих мученика и исповедника вере православне. На трону Епископа славонских владика Сава ће остати 14 година. За то време је пропатио заједно са својим народом. Неколико пута је пљачкан и малтретиран. Светосавље и Православље се у трпљењу показало онако како је његов Свети имењак Сава Немањић казао: „Трудом својим све преобрати“.
Стамено је опстајао и исповедао своје српско православно име. Кад год је имао прилику, упућивао се у посету српској дијаспори у родној му Америци, свом народу удаљеном од Отаџбине. После повлачења са активне архијерејске службе живот у мировини наставља у Сједињеним Америчким Државама, у манастиру где је отпочео свој монашки подвиг.
Владика Сава (Јурић) прославља 55 година монашке службе, а ускоро и 25 година архијерејске хиротоније.
Извор: Српска Православна Црква
