Његовог високопреосвештенства Илариона, Митрополита Источно-америчког и њујоршког, првојерарха Руске заграничне цркве, Његовом високопреосвештенству, високопреосвећеном Амфилохију, Архиепископу Цетињском, Митрополиту Црногорско-приморском.
Ваше високопреосвештенство,
Високопреосвећени Владико!
Братски Вам пружајући руку, журим да у име Архијерејског синода Руске заграничне цркве изразим Вашој светињи, преосвећеним архипастирима, свештенству и монаштву и читавој Вама повјереној црногорско-приморској пастви Српске православне цркве ријечи љубави и подршке.
С љубављу се сјећамо кад сте 1992. године посјетили гробницу тада још непрослављеног Светог Јована, Архиепископа шангајског, сан-франциског чудотворца, који је тада почивао под олтаром Саборног храма Свих тужних радост у Сан Франциску, када сте Ви заједно с Његовом светошћу Патријархом Павлом и делегацијом архијереја Српске православне цркве, одслуживши крај кивота тог великог светитеља заупокојену литију, пјевали општи тропар свецу, предвиђајући његову канонизацију. Ваше пјевање је тада прихватила не само читава црквена делегација, у пратњи Његове светости Патријарха Павла, него и покојног Архиепископа Антонија (Медведева) и сви који су били присутни са стране Руске заграничне цркве. Тим својим дјелом нагласили сте да ми и Српска православна црква, која је прије 99 година удомила руске јерархе избјеглице с клиром и народом, имамо заједничке очеве и учитеље. И 2006. године, такође уз благослов Његове светости Патријарха Павла, с радошћу сте прихватили позив почившег Митрополита Лавра, узевши активног учешћа у пословима Четвртог Свезаграничног сабора, освојивши срца многих њених учесника Својим иступањем пуним љубави, у коме се осјетио Ваш широки дух васељенског учествовања у животу цијеле Христове Цркве.
Сада, помињући Ваш благословени допринос нашем животу, клечећи пред Курско-кореном иконом Мајке Божје «Знамење» и светим кивотом с нетрулежним моштима светитеља и чудотворца Јована, увјеравамо Вас и све Ваше у наше најватреније молитве за Вас, Вашу Цркву, једину канонску на територији Црне Горе. Наше мисли и осјећања су с Вама и Вашим народом! Надамо се и вјерујемо да ће неправда коју трпе наша браћа и сестре у Црној Гори бити срећно и брзо савладана у славу Божју и на корист Светог православља.
Молитвама Светог Јована (Максимовића) и Николаја (Велимировића), Епископа жичког; преподобног Јустина (Поповића) и многих других подвижника који уједињују наше Цркве, да Вас Господ укријепи у овом тешком времену и уразуми оне који су устали на наше Свето православље! Амин!
Просећи Ваше молитве, остајем с непромијењеном љубављу у Господу,
Митрополит Источно-амерички и њујоршки, првојерарх Руске заграничне цркве
