Прилог о Великом посту протођакона др Дамјана Божића и катихете Бранислава Илића у Великопосном броју "Православља" (бр. 1271.1. Марта 2020).
Након посебне молитвено-поучне припреме кроз припремне недеље, и кроз прихватање одређених духовно-врлинских ступњева, закорачили смо на пут четрдестодневног подвига и поста. Као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време Свете Четрдесетнице препорађају од огреховљености, због тога једна богослужбена химна период Свете Четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом. И ваистину, по примеру Спаситељевог четрдесетодневног поста, ми кроз пост и молитву преображавамо душе своје, како бисмо што спремнији дочекали Празник над празницима.
Како би овај свештени период године био саображен са нашим духовним и телесним подвигом Црква нам је од својих почетака подарила великопосна богослужења која су заодевена покајним карактером.
Богослужбену књигу Посни триод са слободом можемо назвати књигом поста будући да садржи богату химнографију која нас подсећа на греховност и ништавност, а у нама побуђује жељу за покајањем. Употреба Светог Писма на богослужењу усрдније је присутна у данима Свете Четрдесетнице и она је заснована на два принципа: Удвостручено читање Псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књига Постања, Пророка Исаије и Прича Соломонових. Срце великопосних богослужења чини Литургија Пређеосвећених дарова, док је врхунац великопосне поезије садржан је у Великом покајном канону Светог Андреја Критског.
Овај канон пева се (или чита) на Великом повечерју у прва четири дана Свете Четрдесетнице, као и на Јутрењу четвртка пете недеље поста. Немогуће је говорити о великопосним богослужењима, а не споменути великопосну молитву Светог Јефрема Сирина. Са слободом њу можемо назвати главном великопосном молитвом, јер готово да нема личног, или заједничког богослужења за време Великог поста на коме се она не чита. У наставку Вам предочавамо великопосне поуке Патријарха српског Иринеја и архијерејâ:
Патријарх Иринеј: Љубимо Бога, никог не осуђујмо!
Налазимо се у благословеним данима Великог поста када треба више него другим данима да размишљамо о смислу свога живота, о Спаситељу нашем који је себе жртвовао за нас, да се припремамо за Празник над празницима, да се држимо свега онога чему нас Црква учи, да верујемо у Господа, да негујемо љубав према Богу и људима. Пост није само одрицање од хране, већ да се уздржавамо од грешних жеља и речи, да никог не осуђујемо, истакао је Првојерарх наше Цркве на Теодорову суботу 2017. лета Господњег у Храму Светог апостола и јеванђелисте Марка на Ташмајдану.
Митрополит Амфилохије: Пост — промена философије живота!
Нема истинске обнове људског бића, нема промијене човијеку, праве, моралне, духовне, економске, душевне, без поста. Нема важније дужности управо за модерног човијека од његовог повратка посту. Посту као дубинском преумљењу, преусмјерењу цјелокупног људског бића, као људском напору, како би рекао Солжењицин, на самоограничење, на уздржање, васпитање, унутарње, своје воље, своје слободе. Тај и такав пост је нешто што црква проповиједа од памтивијека.
Питање поста је дакле, питање философије живота: питање обнове човијековог духа, човијековог тијела, човијековог друштва, човијекове заједнице. Питање поста је питање здравља. Питање поста је питање истинске и праве љубави и најдубљег човијекољубља, истиче Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије у тексту под насловом „Пост - промена философије живота.“
Митрополит Порфирије: Крст — потпора у данима Великог поста!
Крст који ми носимо треба да прихватимо као најбољи, истински и прави дар од Бога. Као најбољу могућност да се остваримо као људи и да видимо лице Божије у Царству Небеском. Тај лични крст треба спојити са Крстом Христовим, тј. наше проблеме унутрашње, личне, породичне, пријатељске и сваке друге можемо ријешити само у заједници са Христом и препознати шта је то што нам Господ кроз наш крст и наш лични живот поручује и како нас позива на пуноћу и спасење, појаснио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко љубљански др Порфирије у еванђелској омилији у Крстопоклону недељу 2017. лета Господњег у загребачком Саборном храму.
Епископ Сергије: У данима Великог поста, пазимо на сваки покрет свога срца!
Пост је ипак ствар вјере, а вјера без дјела је мртва (Јак. 2, 17), зато не варајмо се браћо и сестре, ми постимо не да бисмо умирали већ да бисмо васкрснули! Отуда, кажимо још и то да Велики и Часни Васкршњи пост није вријеме, како се обично каже, када се посвећујемо себи, већ је пост вријеме када своју пажњу посвећујемо другима. Чистећи своју душу и тијело, уздржавајући се од мрсне хране и страсти наше душе и тијела, ми се заправо отварамо за Бога и друге људе. Чистећи себе, ми заправо чистимо пут ка Богу и пут ка срцу другог човјека. Бог и ближњи су непрекидна тема наших молитава, узрок нашег покајања; а онда и разлог наше васкршње радости. Зато, очински Вас молим, да постимо пост добри, да се молимо једни за друге, да тражимо опроштај једни од других и да се смиравамо једни према другима, истакао је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Серије у свом надахнутом слову о значају Великог поста.
Приредили:
Протођакон др Дамјан Божић
и катихета Бранислав Илић
Извор: Православље
