(Maren R. Niehoff, Philon von Alexandria. Еine intellektuelle Biographie,Tübingen 2019)
Филон из Александрије - Φίλων, латинизовано Philo Alexandrinus или Philo Iudaeus; јеверејски Yedidia (Jedediah) HaCohen ידידיה הכהן; * рођен око 15/10. пре Христа.; † умро око 40 после Христа - оставио једно од најопсежнијих и најсвестранијих дела антике, које осветљава јлинистичко јудејство, рано хришћанство и другу софистику.
Ипак су његова личност и интелектуални развој остали тајновити, јер је податке о себи врло ретко давао. Марен Р. Нихоф анализира његов плодни Œuvre у погледу у једном једином историјски фиксираном догађају у његовом животу, као предводника јеврејске мисије код римског цара Гаја Калигуле. Те римске године маркирају биографски и духовни заокрет. У Александрији је Филон био у јеврејској заједници у служби, узимајући живо учешће у дебатама о тачном смислу библијских текстова, примењујући методе егзегезе Хомера и решавајући текстуалне проблеме кроз платонске алегорије.
Писати „An intellectual biography of Philo", како гласи оригинал овог дела, није нимало лак посао. Мало је о Филоновом животу сачуваних извора, а само се два његова дела дају датирати „Legatio” и „Flaccus”. Због тога их ауторка Нихоф и поставља у једну серију „relative chronology" Филонових дела за време боравка у Риму 38/41.г. после Христа. Нихофова основна линија лежи на стоичким и платонским елементима Филоновог опуса. Основно је питање какао се Филон види, као јеврејски мислилац или философ који припада и нејеврејској традицији. Сви рани списи су виђени као философски списи, сви списи који објашњавају Пентатеух као средишња дела, а „историјско-егзегетска” као позни списи. Нихофова тенденција је да покаже стоичко философско предање код Филона благодарећи својој презентности у Риму.
У Александрији је постојало, пак, снажно интересовање за Платона: Папируси садрже Платонове дијалоге, такође коментар Трасилоса, али врло ретко друге философе.
Ератостен коментарише Платона (Πλατωνικóς). Средњи платоничари су били на лицу места. Стоичари из Александрије као што су Диодор, Теон или Хаиремон (Неронов учитељ у стоичкој философији) билу су активни и у Риму. У Риму је интересовање за стоичку философију постојало од средњег времена републиканизма. Изгледа да су тада платоничари почињали да бивају ређе присутни, а академичар Филон из Ларисе је био под утицајем стоичких идеја. Такође и Антиохије из Аскалона amicus Луцилија преузео је многе традиције, али је очигледно да су Филонови текстови под утицајем Платона пре из времена Александрије. У оквиру свог боравка у Риму он се обратио широј римској публици, отворивши се према философској школи Стоа, чије је актуелне форме учења присвојио.
Стоичка етика и римска историографија давале су Филону импулсе за нову интерпретацију јеврејске традиције. Библијски праоци ће постати јунаци његове биографије и постаће некакав вид претходника Плутарха. Јеврејски закон ће постати централни повод и биће представљен као природни закон, што је, наравно, имало импликације на теме у оквиру новозаветних дискусија.
За ово оригинално дело Марен Р. Нихоф је 2019.г. добио „награду Полонски” за оригиналност и креативност у области духовних дисциплина на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.
Марен Р. Нихоф је професорка катедре „Max Cooper” на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Она је специјалиста у области позног јудаизма и аутор више студија о односу Јевреја, хришћана и пагана. Фокус њеног интересовања чине питања колико су се идентитет, философија и библијска егзегетика, ове три групе, имале ефективног утицаја једне на друге на примеру Александрије и Кеасарије.
Ово је једна од ретких и тиме драгоценијих биографских књига о Филону Александријском, те је достојна пажње теолога, историчара и свих оних којима је јелинизам тема из било које фах-перспективе.
Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић
(Минхен – Рим)
Извор: Инфо-служба СПЦ
