Поводом храмовске славе Цркве Свих светих на Великом Пијеску код Бара, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас на Недјељу Свих светих, 14. јуна, Свету архијерејску литургију.
У литургијској проповједи Високопреосвећени је казао да је диван Бог у светима својим, диван у свему што постоји и на небу и на земљи, нарочито у човјеку, бићу створеном по лику и по подобију Његовом, те да нема ничега што постоји а да није свједочанство Његове љепоте и чудеснога Божанског лика.
“Диван је у свима онима који су посвједочили својом вјером Његов живот, истину, Његово рођење од Пресвете Дјеве, који су се жртвовали за Њега и посвједочили Га. Зато је и рекао Господ да ће пред Оцем својим Небеским признати свакога онога који Њега призна на земљи, али ће се и одрећи свакога онога који се одрекне Њега овдје на земљи”, казао је владика.
Нагласио је да је диван Господ и у овим рушевинама древнога храма Свих светих, као и у онима који су градили ову, али и многе друге светиње.
“Показаће Господи своју доброту, љепоту и мудрост и када васкрсне ова светиња која је била вјековима у знаку Његовога распећа, мучеништва и страдања”, рекао је Митрополит.
Појаснио је да као што су свети мученици свједоци Христовог распећа, тако су и светиње Божје сведоци Његовог мучеништва и распећа. И као што је Христос васкрсао из мртвих и они који се Њему клањају, који су се за Њега жртвовали, тако ће Бог бити диван и у свакој обновљеној светињи, међу које посебно мјесто заузима овај храм на Великом Пијеску.
Своју наду је положио на Господа да је ово посљедња служба које се служи рушевинама храма те да ће се идуће године служити у обновљеној светињи посвећеној свима онима који су Њега прославили својим животом, смрћу и својим васкрсењем, и који га прослављају и својим светим моштима.
Подсјетио је да данас прослављамо дивне угоднике Божје међу којима је Свети мученик Јустин Философ, велики мудрац древних времена, и његов имењак Преподобни Јустин Ћелијски, велики учитељ цркве Божије, обојица гоњени и прогоњени.
“Свети Јустин Ћелијски је у своје вријеме носио Христово распеће и распеће наше Цркве, нашега народа. Прогнан у манастир Ћелије гдје је 30 година служио вјерно сваки дан Свету Божју литургију забрањено му је било и да ходи одатле, увијек је праћен од полиције, гдје год ја ишао и гдје год се налазио”, присјетио се Митрополит свога духовнога оца, додавши да је он написао најдубље и најзначајније књиге на нашем језику.
По његовим ријечима Старац Јустин Ћелијски је гоњен и прогоњен, али и прослављен од Бога, данас схваћен и прихваћен као једна од најзначајнијих умних личности у новијој нашој историји од времена Светог Саве, заједно са Владиком Николајем Охридским и Жичким. Како је казао, Бог као што је сам примио распеће и жртвовао себе за спасење свијета, а онда васкрсао и узнио људску природу са десне стране Бога Оца, човјека смртнога и пролазнога, претворио у бесмртно и непролазно биће, тако и оне који су Њега прославили, у којима се Он прославио, прославља.
“Њихово памћење остаје у нашем сјећању и преко њих ми прослављамо самога Господа који их је прославио и који је диван у њима. И зато непрекидно понављамо ријечи да је диван Бог у светима својим, Бог Израиља. Прослављамо Га на начин како га прослављају Херувими, Серафими на небесима, наша Небеска духовна браћа, на начин као што су га прослављали Свети Божји људи. У свима њима Господ се прославља. Кроз њихово распеће Он открива тајну свога распећа, али тајну свога васкрсења и вјечнога и непролазнога људскога достојанства и живота”, закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и са сабранима подијелио вијест да се јуче у 89. години упокојила мати Антонина, монахиња која је прекуцала стотине хиљада страница, све томове оца Јустина.
Након Литургије Архиепископ цетињски је благосиљао славске приносе и честитао славу и празник. У пастирском слову је подсјетио да постоје двије врсте људи на овој земљи: они који вјерују у смрт, ништавило и пролазност и они који вјерују у бесмртност, вјечни и непролазни живот.
“Једни су убице, а други су убијани на правду Бога, једни су рушитељи, а други су они који обнављају оно што су они порушили”, бесједио је владика и подсјетио на недавно рушење конака Светог Василија Острошког на Бриској Гори, који су тамошњи мјештани подигли из велике радости што су послије толико вјекова поново дошле сестре монахиње.
По његовом мишљењу тај безумни чин власти личи на оне који су срушили стотине храмова на овим просторима у вријеме окупације отоманске империје:
“Они су срушили Пречисту крајинску, гдје био Свети Јован Владимир, који су срушили храм на Ловћену, и храм на Румији, и многе друге у Свачу, гдје је било по предању 365 храмова. Тај град је срушен од окупатора и сви ти храмови. И тако редом, рушитељи остају запамћени као рушитељи, градитељи као они који граде, убице као убице, а оне које су они побили као мученици, као најчеститија створења овдје на земљи.”
Господ је запамтио све оне који су прије толико вјекова уградили себе у овај храм и, нагласио је Митрополит, записао у књигу свога вјечнога живота, јер су градили оно што је за вјечност и у оно што је вјечно себе уграђивали. Казао је да је тако и данас, има и оних који руше и скрнаве светиње, а има оних којих их обнављају, обнављајући своју душу и вјерујући у васкрсење.
“Надам се да ће и ова наша власт ипак коначно ријешити да не буде запамћена као рушитељи, јер покољења дјела суде, него као онај који гради и изграђује, као што ће бити запамћени сви они који су себе уградили и уграђују у ову светињу обнављајући је”, рекао је Високопреосвећени владика.
Додао је да од власти очекују дозволу за градњу и да од њих зависи даља обнова не само ове, већ и свих других срушених и временом урушених светиња.
“Све што градимо и обнављамо, гради се за народ Божји, за Црну Гору, за потомство, нико неће да носи то одавде”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Осврнуо се на прогон свештенства истичући да од власти очекује да не прогони свештенике, запажајући да ни Турци то нијесу радили:
“Нијесу се родили овдје, али су се родили у заједничкој држави која је била овдје до јуче. Значи да би створили неку Црну Гору треба да је стварају на рушењу светиња, неодобравању њихове обнове и на прогону оних који служе и који ће служити у тим светињама”, оцијенио је владика Амфилохије.
Додао је да се нада да ће Бог уразумити садашњу власт да не оставе спомен на себе као на рушитеље, него као на градитеље и обновитеље душе и морала и светиња Црне Горе.
“Све што радимо је управо то. Обнављамо светиње обнављајући своју душу, обнављајући вјеру у живога Бога, из мртвих васкрслога, обнављајући вјеру у вјечно и непролазно људско достојанство, у бесмртност људскога бића, а не вјеру у смрт и пролазност, и клањање идолима земаљским, богатсву, частима и сластима”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
