У суботу, 18. јула 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован освештао је храм Преподобне матере Параскеве у Левачком намесништву у месту Надрље, након чега је служио Свету Архијерејску Литургију. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, јереј Бојан Стојадиновић, протођакон Мирослав Василијевић, ђакон Александар Цветковић и јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин). Око припреме за чин освећења храма, треба истаћи помоћ свештеника Бојана Димитријевића и Ненада Милојевића.
Након припремања Свете трпезе за освећење и полагање частице моштију, Епископ Јован се обратио вернима рекавши: “Браћо и сестре, храм, то јест Црква јесте слика небеског храма, слика неба, али и слика Тела Христовог. Најсветији део храма јесте Свети олтар и Трпеза у њему, коју смо сада опрали и у коју полажемо частицу моштију Светих мученика. У овај престо полажемо частицу моштију Светог великомученика косовског Лазара. Народе Божији, знајте да када год улазите у овај храм, који је посвећен Преподобној матери нашој Параскеви, молите се њој, али и Светом Лазару Косовском, јер су они ваши покровитељи. Ове мошти се полажу заједно са именима која сте исписали, а то значи да ће се над њима савршавати Света Литургија и онда када нас не буде на земљи. Нека вас Господ молитвама Преподобне матере Параскеве и Великомученика косовског Лазара чува, штити и брани”.
По чину освећења храма, уследила је Света Архијерејска Литургија уз молитвено учешће верника ове парохије. У својој беседи, Епископ Јован је рекао да освећење овог храма од њега чини парче неба на земљи: “Зашто ово кажем? Зато, браћо и сестре, што хоћу и себе и вас да подсетим да када улазећи у храм на молитву духовно улазимо у Царство Божије. Литургија јесте предукус тог Царства. Данас, не само што се радујете сви ви из овог краја, већ дубоко верујем да се радују сви ваши преци који су се представили, а нису доживели да у овом, истина малом месту постоји црква”.
Како би подвукао значај постојања храма и молитава Светих, Епископ Јован је направио паралелу са данашњим временом, рекавши: “Видите и сами какво је време у којем живимо. Но, рекао бих да је време добро и исто тако благословено, јер је Бог време створио. Бог је створио и човека и благословио га и дао му да управља творевином као добар домаћин. Ето, човек је унео грех и не само што је оболела човекова душа, оболела је и творевина Божија. Зато ми хришћани треба непрестано да се молимо, посебно сада, у време ове невоље која није снашла само нас, него читав род људски. Видите колико свакога дана оболи, колико људи умире. То је разлог да идемо у Цркву да се молимо и да од Господа тражимо опроштај грехова”.
На крају своје проповеди, архијереј се нарочито захвалио ктиторима и приложницима храма, а нарочито господину Мирославу Савићу: “Данас ми да заблагодаримо Богу и свима онима који су и најмање помогли да се овај храм сагради. Заблагодаримо и нашем брату Мирославу, који је заиста ктитор овога храма. Све што је имао уложио је овде. Он ће отићи са овога света као што и ми одлазимо, али овде остаје ово освећено свето место да се у њему, приликом служења сваке Свете Литургије, спомиње име њеног ктитора. Мирослав и други који су помогли, саградили су живи духовни споменик, који ће сведочити и говорити да још увек има вере и жеље у народу нашем, а ми заиста посебно треба да будемо Богу благодарни што се у нашој Шумадијској епархији, поред свих невоља и немаштина, граде Цркве. Не смем да будем сигуран, али мислим да ми је ово 88 или 89 Црква коју освећујем како сам дошао на место владике шумадијског. Богу је то хвала, а не моје дело. То је дело Божије, свештенства и народа”.
По окончању Свете Литургије, великом добротвору храма Свете Петке у Надрљу господину Мирославу Савићу, Његово Преосвештенство је уручио орден “Вожда Карађорђа” као истакнуто признање за несебично помагање овог светог храма. Такође, уручена су нарочита признања у виду архијерејских грамата захвалности истакнутим добротворима: Радивоју Ђурђевићу, Ненаду Лазаревићу, Томиславу Јевремовићу, Милену Савићу, Милану Савићу, Жељку Савићу, Милану Грујићу, Славомиру Грујићу, Денису Грујићу, Слави Петрушићу.
Након доделе признања, уследила је трпеза љубави коју је припремио верни народ надрљског и жупањевачког краја на челу са својим парохом прoтoнaмeсником Гoрaном Стojaнoвићем и његовим домом, на којој су настављене молитве и благодарења.
Извор: Епархија шумадијска
