,,Мрзите зло и држите се доброте, поручује Свети апостол Павле хришћанима у својим посланицама. Човјек не смије себи да дозволи да обитава у пасивном стању у коме ће, правдајући себе тиме што не чини ништа лоше, мислити да је то довољно и да чини добро“, казао је јеромонах Макарије на почетку литургијске бесједе којом је поучио сабране вјернике на Светој литургији коју је, на шесту недјељу по Духовима, служио у манастиру Савина у Херцег Новом.
Отац Макарије је додао да оваква обмана претвара човјека у затворено биће које не дозвољава да му Бог приђе и обасја његов пут кроз овај свијет свјетлошћу Светог Јеванђеља.
,,Човјек мора сам да учини искорак ка Богу, присиљавајући се својом слободном вољом и силом која му је дата стварањем, да добро чини усаглашавајући своје поступке са Светим Јеванђељем, јер је сваки други приступ промашај и није истински сусрет са Богом“- поучио је литургијску заједницу савинске светиње њен игуман.
Савински игуман је подсјетио да су и кроз историју а и данас људи страдали због нечињења добра и остајања у пасивном стању летаргије, без имало жеље да се покрену на испуњавање заповијести Божијих, што је изазвало велики број психичких обољења.
,,Човјек који је у пасивном стању, стојећи у једном мјесту, неминовно почиње осуђивати све око себе видећи у свему само негативну страну и да сав свијет у злу лежи. Он у свему томе не види оно најважније- да он сам лежи у том злу осуђујући све око себе. Тек када се човјек покрене на испуњавање заповијести Божијих осјетиће да се у њему самом налази Сам Бог и Царство Његово, управо по оним ријечима из Светог Јеванђеља Царство Божије унутра је у вама. Да би се покренуо на чињење добра, човјеку је потребна истинита вјера, вјера Светог апостола Павла, Светог Саве, Светог Василија Острошког и безброј других Светитеља. Сви смо ми призвани на Светост, али само ако себе покренемо на чињење добра и испуњавање заповијести Светог Јеванђеља“- казао је јеромонах Макарије.
Отац Макарије наглашава да човјек када почне да испуњава Божије заповијести, то наприје чини само тјелесно, схвативши после неког времена да то није могуће на такав начин.
,,Уколико човјек, својим преображењем, не угледа Бога и не сусретне са Господом, Који ће га обасјати свјетлошћу свише, он неће моћи да испуњава заповијести Светог Јеванђеља. И сами апостоли рекли су једном Христу: Ако је Свето Јеванђеље ово што Ти говориш ко се онда може спасити? Човјеку је немогуће да испуни заповијести Светог Јеванђеља уколико нема Бога у себи. Сви смо сви ми призвани да натјерамо себе на двиг, схвативши да не може неко други то да уради умјесто нас док ми само чекамо, јер нико осим ми сами не може обрађивати земљу наше душе“- каже је отац Макарије.
Игуман Макарије је подсјетио на Господње ријечи Адаму, када га је истјерао из раја: јешћеш у зноју лица свог хљеб светог Јеванђеља.
,, Сви ћемо ми то неминовно чинити уколико се не будемо трудили да тежимо добру, самим тим зло чинећи. Људска природа или се успиње ка Богу или се, падајући, враћа у своје ништавило, онај прах од којега је створена. Човјек је стријела чезнућа ка Богу која се, започевши овдје вјечни живот, одапиње наставаљајући живот у вјечности. Пролазећи кроз смрт, које више нема, човјек у Богу васкрсава и наставља да живи вјечним животом приближавајући се бесконачно Богу у Царству небеском. Због тога морамо у овом животу започети покрет, кренувши да испуњавамо заповијести светог Јеванђеља. У почетку ће бити тешко, имаћемо осјећај да се све око нас противи томе. Па зар је лако испунити заповијест праштања којим је натопљено цијело Јеванђеље, с обзиром да је Бог тај који први опрашта? Да није праштања нико се не би могао спасити без покајања. Тешко је праштати свима, не судити, вољети све…“- рекао је игуман манастира Савина у својој бесједи.
Игуман каже да ће онај који истински вјерује наставити да устаје и после безброј падова, не поклекнувши и изнова устајући како би испунио заповијест Господњу.
,,На тај начин ми се распињемо у себи, а распеће боли, док се страсти лако испуњавају али доносе горке плодове. Распињемо се сваки пут када себе принудимо да испунимо заповијест праштања, али ако то учинимом свим срцем а не самообманом осјетићемо истинску слободу сусрета са истинским Богом, које се стиче истинским опраштањем. Сваки пут када истински опростимо ми се изнова и изнова обнављамо Богом Који Једини може истински да опрашта, док човјеку то успијева само Богом. Само онај човјек који у Христу живи светим Јеванђељем, умире у Христу, у Њему васкрсавајући, може се назвати истинским Хришћанином, истинским слугом Божијим и Светитељем. Носећи радост Вјечног живота у своме срцу, такав човјек ће је ширити и на људе око себе због чега ће га неки од њих ,,награђивати“ управо распињањем, мржњом, клеветама, што нажалост, често добија човјек који иде Христовим путем“- рекао је у бесједи отац Макарије.
Отац Макрије је на крају бесједе упутио свима ријечи наде рекавши да љубав нико и ништа не може да пороби, јер је она истинска слобода, истински живи Бог, Господ Исус Христос, док ће се они који буду живјели по заповијестима Божијим вјечно радовати у Царству Оца Сина и Светога Духа.
