Културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице” од 15. августа у Херцег Новом отвара своја врата за све љубитеље културе, чуваре народне традиције и људе добре воље који воле свој језик и писмо.
У вријеме великих промјена, порицања и преименовања у нашем народу, када су се готово све црногорске улице и тргови одрекли ћирилице и српског језичког стандарда, херцегновски „Трг од ћирилице”, утопљен у мору латинице око себе, свијетли и свједочи стаменост и љепоту једне културе и једног језика који су данас веома угрожени у земљи која је њихова колијевка. О овом, већ традиционалном културном догађају, чији је циљ да нас подсјети ко смо и да нас подстакне да чувамо и унапређујемо свој културни израз, разговарамо са свештеником Радомиром Никчевићем, херцегновским архијерејским намјесником, директором ИИУ „Светигора” и једним од организатора и уредника ове манифестације која је задобила озбиљан публицитет не само код нас, већ и широм православних земаља.
*Како је настала ова манифестација и шта је њен циљ?
Садашњост без разумијевања прошлости и без додира са њом бива оскудна, непотпуна и неразумљива. Човјек је биће континуитета и искуства, а не биће вјечитих промјена и почетака. Због тога и одбацивање онога што чини његов идентитет, или персоналитет и субјективитет једнога народа, доводи до озбиљног заостајања у културном развоју са далекосежним негативним друштвеним и политичким посљедицама, чега смо у Црној Гори сви свједоци. Наши властодршци и доносиоци закона, због вишедеценијског монопола на власт, која је узгред тоталитарна и атеистичка, нијесу се устремили само на Цркву и црквену имовину, они не „краду” само светиње, они хоће и да нам „украду” идентитет, да направе неки други народ од нас. На томе истрајно раде деценијама. „Трг од ћирилице” већ дужи низ година има за циљ чување светиње језика, писма, духовности у транзиционом друштву несигурности какво је савремено црногорско друштво које грца у својим, вјештачки изазваним, поларизацијама и подјелама. Наша људска природа тежи истини и смислу, а култура је процес којим човјек, кроз образовање и васпитање, постаје све оно за шта му је Бог, стварајући га, дао могућност да може постати. То би био и високи и крајњи циљ Цркве као кровне и интегративне институције нашег народа, а и „Трга од ћирилице” као тијела које спроводи ту идеју.
*Колико се овогодишњи програм разликује од програма претходних година?
Намјера и циљ су нам исти као и до сада, али околности у којима се организујемо много су другачије. Социјални инжењеринг, коме смо и без своје воље и пристанка мјесецима изложени, одрадио је своје. Због мјера заштите, изолације и затварања које спроводе наше власти, због пандемије која је захватила цијели свијет, морали смо програм да скратимо са мјесец на тринаест дана, и да редукујемо и теме и учеснике. „Трг од ћирилице” почео је 15. августа на дан славе заштитника Херцег Новог, херцега Стефана, а отворио га је Митрополит Амфилохије бесједом о Св. Петру Цетињском, у Његошевој школи на Топлој. Од 13 вечери, у Херцег Новом ће бити девет, двије у Подгорици, а сама завршница 28. и 29. августа, програм ће бити у Манастиру Морача. Посебно нам је жао због наших еминентних гостију и пријатеља из иностранства: Русије, Србије, Бугарске и Републике Српске који не могу да дођу, а који су давали печат овој манифестацији. Ипак, и са домаћим снагама надамо се да ће публика ове године у програмима на Тргу препознати настављачки дух служби, литија и молитава за мир љубав, правду и братско помирење и бити задовољна оним што смо припремили.
*За разлику од традиционалних друштава која су у први план стављала Бога и човјека, садашњи системи, какав је и овај у коме ми живимо, Бога одбацују, а у први план стављају новац и корист. Како се и да ли се уопште културом и љепотом може утицати на „свијет који у злу лежи”?
По свим анкетама које су у Црној Гори рађене, од свих институција, људи највише вјерују нашој Цркви. То је оно што би психологија назвала „нагомиланим повјерењем”, и мада је лични утицај наших архијереја и свештеника велики и неспоран, духовно је правило да ако си дошао у име Христово, ако имаш нешто да кажеш, ако људе приводиш Христу, а не себи, онда ће ти они сами долазити, не мораш никога да тражиш, ни да обавезујеш. Најбоља потврда за то су вишемјесечне и непрекидне литије које су нас све изненадиле, а које су се десиле у име Христово и за правду Христову, у тренутку кад су људи осјетили личну одговорност која их је ослободила страха. Тертулијан је говорио да је људска душа по природи хришћанка и да сваки човјек природно тежи добру. Сложен је и тежак задатак помагати људима да дођу до себе, али, уз Божију помоћ, тај задатак може да има и позитивно рјешење. Зато је и „Трг од ћирилице”, од свог оснивања усмјерен на очување и умножење светиње: светиње људског живота, а онда и свега онога што је човјеку неопходно за разуман и утемељен живот.
*На „Тргу од ћирилице” се додјељују двије награде: „Печат Херцега Стефана” и „Ћириличник”.
Првих година смо додјељивали само награду „Печат Херцега Стефана” појединцима који су српску културу задужили истрајним радом и високим дометима, а посљедњих неколико година придружили смо и награду „Ћириличник” коју додјељујемо институцијама, чуваркама светосавског духа и носиоцима српског националног идентитета, памети и самосвијести. Награде су ове године припале књижевнику и новинару са Косова Живојину Ракочевићу и Удружењу књижевника Црне Горе.
*Који су то историјски догађаји и теме о којима ће ове године бити ријеч?
Ове године славимо значајне јубилеје: 800 година од Сабора у Жичи када је Св. Сава изговорио чудесну, и до данашњег дана обавезујућу за нас православне хришћане, Бесједу о правој вјери, такође је 800 година од када је Св. Сава написао Законоправило (Крмчију) један од најкомплетнијих правних зборника у Православној цркви, који је постао и основни законик велике Руске царевине, 190 година је од престављења Св. Петра Цетињског. Ове године је и стогодишњица од обнове Пећке патријаршије и 70 година од упокојења патријарха Гаврила Дожића, чија је Сабрана дјела штампала „Светигора” и која ћемо овдје и промовисати. 140 година је од упокојења пјесника Диса и 125 од смрти Љубе Ненадовића.
