На празник Преподобне мати Ангелине Српске, у сриједу 12. августа 2020. молитвено и свечано је било у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, служио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Литургију је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине, чији су чланови са диригентицом Аном Бојић, прославили своју славу. Након читања светог Јеванђеља, литургијском проповједи обратио се протојереј Никола Маројевић, осврнувши се на прочитано јеванђељско зачало.
„Господару, Господару, отвори нам, ове ријечи и ова прича указују нам на то како можемо ући у Царство вјечности, у Царство Божје, а то је ако испунимо мјеру човјека, ако достигнемо звање човјека, истинског и правог, зато што само човјек може бити причасник божанствене природе. Све док не испунимо ту мјеру и док не достигнемо звање човјека, ми смо још на путу и наш крај није извјестан“.
„Дјеве су симбол чистоте, а смисао живота се највише открива онима који чине милостињу. И највећи подвиг без дјела милосрђа остаје пуста прича без краја и почетка. Дјеве мудре, и оне луде, уствари, су људске душе које иду у сусрет свом женику Христу. Смисао живота у моралу показује нам да увијек можемо да бирамо између пута, који води у живот вјечни и пута чији крај није извјестан. Мудре дјевојке, којима недостаје уља у свјетиљкама, јер чине добра дјела, су оне које не крше закон. То су људи који живе поштујући моралне норме, кодекс и понашање. Луде и неразумне душе нису само они који крше закон, већ и они који мисле да је довољно то што раде, а никада није. Зато се свјетиљке у њиховим животима гасе. Преиспитати себе, упутити поглед на своју душу очима другога, саслушати ближњега, примити покору без роптања, чинити добра дјела не штедећи за себе ни себе, мудрост је која води у живот вјечни“, бесједио је свештеник Маројевић.
Празник Свете мајке Ангелине Крушедолске и славу хору Свете мајке Ангелине честитао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Навео је да је данас велико славље у цијелом српском роду, нарочито у манастиру Крушедолу, а од тог славља и ми данас, такође, имамо радост на овој светој служби.
„Света мајка Ангелина живјела је са својим супругом деспотом Стефаном Слијепим Бранковићем у најтежим временима наше историје, када се распадало српско царство и када смо, полако, тонули у турско ропство. Она је са својим Светим супругом и са Светим синовима посвједочила вјеру. Њен супруг Свети Стефан, већ, је био ослијепљен од стране турског султана, а она се удала за тог слијепог, бившег српског деспота, који је био свргнут. Иако слијеп, иако свргнут, он је био царског рода и прави, истински племић, а прва дужност средњовјековног племића била је да чува вјеру, част и образ“, казао је Владика, наглашавајући да је све друго пролазно и трулежно. Вјера, част и образ су, поучавао је Његово преосвештенство, нетрулежне духовне вриједности.
„Света мајка Ангелина је прошла кроз многе тешкоће у свом животу. Била је родом из Албаније, такође, од племићке породице, али их је бура овог живота носила на разне стране. Нијесу се много питали куда ће и гдје ће, него су гледали да заклоне главу. Једно вријеме су се били склонили у Италији, потом у данашњој Румунији, а касније су, осјећајући велику љубав према Богу и мајци Божјој, последње године живота посветили подизању светиња. Они су ктитори манастира Крушедол, славне, свете обитељи светих Бранковића. Света је мати Ангелина, њен супруг и синови им деспот Јован и Владика Максим“, подсјетио је Преосвећени Епископ Јоаникије на житије ове благочестиве српске породице.
Данас је, такође, радост и у никшићком Саборном храму, гдје се прославља слава хора Преподобне мајке Ангелине.
„Овај хор уљепшао је наше богослужење и уљепшава га, ево, 19 пуних година. То је велики труд диригентице Ане Бојић и свих чланова хора. Није то лак посао. Нама све то изгледа лако и лијепо када слушамо ову дјецу и омладину како красно пјевају. Међутим, да би се дошло до те љепоте потребан је огроман труд и још више, потребна је огромна љубав и педагошки дар. На томе честитамо професорици Ани Бојић и овој дјеци, који су донијели велику радост овом храму и не само овдје, већ гдје год се појаве. Зна се за никшићке хорове широко и то је наш понос. Треба да дамо сви подршку нашим хоровима, овој дјеци која се сабирају у дом Божји, па су завољели љепоту храма Божјег, љепоту богослужења“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Освештан је и преломљен славски колач, који су у славу своје небеске заштитнице, припремили чланови хора са својом диригентицом.
У празничној радости благосиљан је и преломљен славски колач поводом имендана Ангелине Јарамаз, ћерке протођакона Владимира Јарамаза.
