Прича о злим виноградарима (Мт 21, 33-43) метафорички и слојевито доноси нам неколико важних божанских истина, чију актуелност једнако препознајемо данас као у времену настанка. Домаћин винограда је Господ Бог, виноград представља изабрани народ Израиља, виноградари су јеврејске старешине, плот је закон од Господа дат том народу, слуге представљају старозаветне пророке, плодови врлине…
„Највећи проблем човечанства лежи у неблагодарности Богу. Када смо неблагодарни, не видимо Бога, не познајемо Га и нисмо у односу са Њим. Виноградарима из приче Бог је све дао, на њима је било само да буду одговорни, виноград обраде и принесу плодове. Одговорност и благодарност иду заједно, јер Господ је све учинио за нас, а у смрти на крсту Његова љубав се пројављује као страдање“, једна је од поука ђакона Александра Петровића изречених у најновијем издању емисије „Сведочења“.
Камен који су они одбацили постао је угаони – Црква Божја, у коју су ушли сви, постали нови виноград. Господ је камен који се никада не може разбити, закључио је отац Александар Петровић.
Извор: Радио Источник
