Питање духовнику:
Помаже Бог гледао сам један ваш видео о деловању чини и проклетства па ми сада није јасно нешто ако можете да ми објасните? Ја спадам у групу хиперсензибилних људи и подједнако осећам како Божију благодат тако и деловање чини. Како је могуће да осећам деловање чини од стране одређених људи ако знам да ме Господ гледа 24 часа, верујем му, постим, причешћујем се, исповедам се, трудим да будем добар хришћанин ... а опет чини делују на мене?
Одговор духовника:
Имам сасвим мало наде да ће ти мој одговор бити од користи. Но, ипак ради других гледалаца, покушаћу да ти одговорим. Твој случај је прави пример свега онога о чему сам на ту тему говорио у претходној емисији. Демони ти реално не могу директно наудити, али се они пре свега потруде да ти убаце помисао како си ти нешто посебно, како си другачији од свих других људи, те се стога савети духовника који се односе на те друге људе на тебе не могу применити. И тако, када прихватиш ту помисао, више немаш користи од савета духовника. У твом случају та помисао коју су ти подметнули зли дуси састоји се у томе да верујеш како ти ниси као други људи. Ти си “хиперсензибилан”. Та помисао је вероватно пријала твојој сујети. Некако је пријатно мислити о себи да си посебан. И чим си поверовао да си један од ретких “хиперсензибилних” људи, одједном све што сам говорио у емисији коју си гледао за тебе не важи. Све савете које си могао да чујеш у тој емисији, ти си одбацио и сада тражиш неке друге и другачије савете. Чак и када бих могао да ти дам неке друге савете, ни њих не би могао да прихватиш све док се не ослободиш те лажне помисли која ти говори да си ти нешто посебно. Пишеш како си готово цео живот подозревао да ти неко нешто ради. Дакле, дуго времена си радио управо супротно од онога што би требало да чиниш. Уместо да подозреваш и верујеш подозривим помислима које ти предлажу демони, треба да се чврсто држиш вере у Христа и Његову науку. Нико не може да зна шта је у другом човеку. Само можеш да нагађаш и да верујеш да тај човек мисли то и то.
Не можеш никада заиста знати. Ако већ не можеш никада да знаш поуздано, него само можеш да верујеш, онда боље изабери да верујеш како тај човек мисли у себи нешто добро. Запамти да ти анђели никада неће говорити ружно о људима који те окружују. Ако ти долазе ружне помисли о тим људима, онда знај да ти такве помисли предлажу демони. Зашто би им онда веровао? Ако већ не можеш поуздано да знаш, зашто би икада изабрао да верујеш демонима? Ти си као што кажеш скоро читав живот радио супротно и веровао си таквим ружним мислима које су ти демони подметали. Наравно ти демони ти се нису баш отворено представили, и старали су се да ти те помисли прикажу тако као да долазе од тебе самог. Зато су ти и казали да си ти “хиперсензибилан” те да због тога осећаш нешто што други људи не осећају. Ти међутим, не можеш заиста да осетиш ништа од тога, али како си стекао навику да демонске предлоге прихваташ као резултат неког твог осећања, у теби се мало по мало утврђивало уверење да заиста поседујеш неко шесто чуло те да су та осећања нешто реално и нешто у шта не треба да сумњаш.
Пишеш још да је Господ на занимљив начин натерао да проговоре сви они који су ти чинили зло и да ваљда признају да су ти чинили зло. Ја наравно не бих могао сад поуздано да знам о каквом је то занимљивом начину реч. Ипак чим кажеш да је начин занимљив, претпостављам да ти нико од тих људи није дошао и отворено признао како ти је нешто врачао са намером да ти нанесе зло. То би претпостављам, био обичан начин да их Господ натера да признају. Но, ти кажеш да се ради о некаквом занимљивом начину. Из мог искуства ја претпостављам да су ти дошле неке помисли које су ти неке поступке људи из твог окружења протумачиле и објасниле како се ту ради о признању њихових враџбина. И тако опет си по навици поверовао у таква тумачења и наравно све се савршено уклопило.
С једне стране осећај ти говори да ти суседи врачају и да ти желе зло, а с друге стране неки њихови поступци су тобож њихово признање да су ти врачали и да су ти желели зло. Једна лажна помисао утврђује другу и тако се од ништавних и потпуно неоснованих помисли и идеја, слаже у твојој души грађевина која поприма изглед чврсте и солидне конструкције. Изгледа као моћна тврђава и тешко да остаје било каквог простора за сумњу у истинитост свих тих идеја и помисли. Но, реално гледано све се оне заснивају на твојој уверености да си нешто посебно, да имаш неко шесто чуло којим осећаш дејство враџбина и дејство Божије благодати. Но, кад би некако ту основну помисао одбацио као непроверену гласину, и кад би затим поново прегледао све те друге помисли у том новом светлу, увидео би и сам да од целе те солидне грађевине ништа не стоји на чврстом темељу него је све само један облак прашине коју демони у твојој глави обликују како год хоће и приказују ти оно што прија твојој сујети. Сујета пак ослепљује човека да не види ситне пукотине и трошност те грађевине и тако ти ни најмање не доводиш у питање веродостојност целе слике.
Нека ти Господ помогне да отвориш очи и видиш сву трошност и лажност тих идеја које ти демони подмећу те да престанеш да им верујеш. Ако заиста тражиш савет духовника, онда га и прихвати. Немој сматрати да се на тебе не односи све што сам о дејству магије говорио у претходној емисији на ту тему. Све што сам тамо говорио, све се односи на тебе. У ономе што си написао о самом себи, описао си школски пример како демони заводе човека и на који начин враџбине делују. Као што сам већ рекао, враџбине и чини или магија реално не постоје. Постоје људи који се тиме баве, али сам предмет њиховог бављења је потпуно нереалан и непостојећи. Само они који верују у ту демонску пропаганду, страдају од чини, враџбина и магије. Чини иако саме непостојеће, наносе штету онима који верују у њихово постојање. Све док верујеш таквим помислима, које ти кажу да је дејство магије реално и да га ти можеш осетити јер си хиперсензибилан, у опасности си да пострадаш од таквог веровања. Ако успеш да такво веровање одбациш као неистинито, у потпуности ћеш бити слободан од било каквог даљег дејства магије. Свим другим гледаоцима нека твој пример послужи како би се уверили о томе колико је опасно прихватати и веровати помислима које нам демони подмећу. Ту су у првом реду помисли које пријају нашој сопственој сујети, које нам говоре да смо нешто посебно и да нисмо као остали људи. Оно у иситини, свако од нас је потпуно јединствена личност, те се заиста разликујемо од свих других људи. Но те разлике се не састоје у томе да ми имамо неке натприродне моћи и чула која би нам откривала тајне помисли других људи. Те разлике не значе да за нас важе другачија правила и да савети који су добри за друге људе, неће вредети за нас јер смо посебни. Чак и када говоре на изглед добре и корисне речи, демоне не треба слушати нити њиховим речима придавати икакву пажњу. Свети Апостол Павле је запретио и ућуткао жену која је била поседнута погађачким духом, а која је ишла за апостолима и свима говорила: “Ово су слуге Божије, које нам јављају вољу Божију”.
Ако поверујемо и заинтересујемо се за неку њихову причу, мало по мало и сами ћемо постати опседнути погађачким духом који ће нам тобож откривати спасоносне ствари, а заправо ће нас водити у пропаст и гледаће да за собом повучемо што је могуће више људских у исту пропаст. Стога држимо се правила духовне опрезности и не примајмо никакву помисао која нам говори о томе како смо ми нешто посебно. Не верујмо никаквим подозрењима, предосећањима, сновима, привиђењима, и другим сличним појавама. Ако би ти се и појавило какво привиђење и какав лик, макар то био и лик Анђела, или Христа, Богородице или каквог другог светитеља, не гледај, затвори очи и бежи у смирење. Вапи из дубине душе Богу да уклони привиђење од тебе јер ниси достојан да га видиш. Ко тако опрезно поступа никад неће бити обманут. Ако пак Бог хоће да ти нешто каже, има Он безброј других начина како да те увери и без мистичних и натприродних појава. Бог се сигурно неће увредити због твоје духовне опрезности и смирења, него ће то још и похвалити за то.
Извор: Телевизија Храм
